Izvor: RTS, 31.Mar.2011, 16:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobri odnosi i zajednički interes
Sjedinjene Američke Države su veoma zainteresovane da podrže strateške ciljeve Srbije, potpunu integraciju u Evropu i zapadne institucije, rekla Meri Vorlik, ambasadorka SAD u Srbiji, povodom 130 godina diplomatskih odnosa dve zemlje. Imamo mnogo zajedničkih interesa, a naši odnosi su veoma pozitivni, ocenila je Vorlikova.
Ambasadorka SAD u Srbiji, Meri Vorlik, govorila za Radio-televiziju Srbije o diplomatskim odnosima dve zemlje, neslaganjima oko pojedinih pitanja, američkoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << podršci evropskom putu Srbije i izazovima budućnosti.
Ove godine obeležavamo 130-godišnjicu diplomatskih odnosa Sjedinjenih Američkih Država i Srbije. Kako vi ocenjujete te odnose kroz istoriju?
Meri Vorlik: Mislim da su odnosi Srbije i Sjedinjenih Američkih Država danas vrlo pozitivni. Očigledno, Srbija je zemlja sa dugom i zanimljivom i bogatom istorijom tako da mi je jako drago što sam ovde i što imam priliku da radim na građenju odnosa na novi način. Mislim da su posete potpredsednika Bajdena i državne sekretarke Hilari Klinton Srbiji, poslednjih godina, jasno pokazale koji su naši interesi u razvoju i građenju dobrih odnosa i ja baš to vidim kao svoju misiju u ovom mandatu.
Ako se vratite u ne tako skoru, već daleku prošlost, kako vidite odnose? Šta ste otkrili dok ste se pripremali za ovaj posao?
Meri Vorlik: Kao što sam i rekla, ovo je region ispunjen istorijom i izazovima posebno u skorije vreme. Ali mislim da je protekla decenija pokazala da je srpski narod zaista posvećen novoj budućnosti, a ta budućnost je potpuno integrisana u Evropsku uniju. Mislim da je ova vlada posebno zainteresovana da se kreće u tom pravcu, pa mislim da imam priliku da budem ovde u jednom od najpozitivnijih momenata kada je reč o srpskoj budućnosti, ali i kada je reč o našim odnosima.
Kada pričamo o američko-srpskim odnosima, ako izuzmemo Kosovo, ima li još nekih manje ili više ozbiljnih neslaganja dve zemlje?
Meri Vorlik: Pa, mislim da ima mnogo zajedničkih ciljeva i interesa. Sjedinjene Američke Države su veoma zainteresovane da podrže strateške ciljeve Srbije, potpunu integraciju u Evropu, Evropsku uniju i zapadne institucije. Na mnogo načina, vidim da delimo posvećenost zajedničkim vrednostima, poput reformi, učešću u izazovima širom sveta koje svi vidimo. Uopšte uzev, naši odnosi su veoma pozitivni.
Ništa negativno?
Meri Vorlik: Uvek ima izazova, uvek će biti razlike u mišljenju. U poslovnoj sferi imamo mnogo ozbiljnih investitora u Srbiji koji su posvećeni svom poslu i koji imaju želju da ga prošire. Ima i onih koji su naišli na probleme i svakako ima oblasti koje moramo da unapredimo i mislim da je pobošljanje klime za posao i investicije jedna od njih. Tu bismo mogli više da uradimo kao partneri, da ohrabrimo više investitora da dođu i grade naše trgovinsko-investicione odnose i u tom smislu. Da, ima pitanja na kojima treba više zajedno da radimo.
Jeste li zadovoljni nivoom tih poslovnih odnosa Srbije i Sjedinjenih Američkih Država? Američke kompanije su bile među najvećim investitorima u Srbiji.
Meri Vorlik: Mislim da postoji ogroman potencijal koji nije potpuno ostvaren. Ukupne američke investicije u Srbiji su 1,5 milijardi dolara, a mislim da je potencijal mnogo veći i ohrabruje me zanimanje koje su pokazale neke nove kompanije proteklih meseci, koje počinju da analiziraju ovdašnje tržište. Mislim da mnogo toga možemo da uradimo i kada je reč o trgovini naše dve zemlje. Predsednik Obama prošle godine je objavio nacionalnu inicijativu za izvoz kako bi se udvostručio američki izvoz širom sveta u narednih pet godina. Mislimo da Srbija i region imaju ogroman potencijal za američke izvoznike. I obrnuto, ima potencijala da Srbija istražuje tržišta i daleko van svojih granica, dalje od ugovora o slobodnoj trgovini koje već ima sa zemljama regiona. To je oblast u kojoj bih volela da više postignemo.
Kada kažete da podržavate ambiciju Srbije da postane članica Evropske unije, šta to zapravo znači? I šta mislite o odnosima Srbija-NATO? Vidite li Srbiju kao deo NATO-a ili ne?
Meri Vorlik: Naporno radimo da podržimo Srbiju, njenu vladu i institucije kako bi do kraja sprovele reforme za nastavak puta ka Evropi. Obezbedili smo više od 760 miliona dolara pomoći Srbiji u poslednjih 10 godina i još dajemo oko 50 miliona dolara godišnje. Većina novca ide na refome, kao što sam rekla, u ekonomiji, na pitanja vladavine prava i izgradnju institucija koje će biti važne za Srbiju na putu ka Evropskoj uniji. Tako da pokušavamo da izvedemo vrlo praktične stvari, koje će unaprediti srpske izglede za članstvo.
Znači podržavate želju Srbije da uđe u Evropsku uniju, da budemo jasni?
Meri Vorlik: Veoma. Mislim da smo to jasno stavili do znanja kada je ovde bio potpredsednik Bajden 2009. i prilikom posete Hilari Klinton prošlog oktobra. Čvrsto podržavamo potpunu integraciju Srbije u Evropu i u zapadne institucije.
Šta to znači kad kažete, zapadne institucije? Posebno kada je reč o jednoj koja budi interesovanje kod građana Srbije, a to je NATO?
Meri Vorlik: Da. Pa postoji mnogo multilateralnih institucija gde Srbija već učestvuje, jedna od njih su Ujedinjene nacije. Želeli bismo da Srbija završi sa pristupanjem Svetskoj trgovinskoj organizaciji, u tome i ja želim da pomognem. Kada je reč o punom članstvu u NATO-u, ovo je pitanje o kome treba da odluči Srbija. U vreme koje sama odredi i po svom izboru. Razumemo da sada ne postoji konsenzus o tome kada bi i kakvi bili sledeći koraci, ali nijedan član Alijanse nikad nije primoran da se pridruži toj instituciji. NATO je važna bezbednosna institucija koja, verujemo, pruža mnogo koristi članicama, ali kao što sam rekla, na Srbiji je da odluči. U međuvremenu, Srbija aktivno učestvuje u programu Partnerstvo za mir, Srbija je poslala vojnike u veliki broj mirovnih misija, i pokazuje da je zemlja koja želi da doprinose globalnom miru i bezbednosti. U međuvremenu, nastavićemo da održavamo jake bilateralne odnose i u oblasti bezbednosti, između ostalih.
Ali šta to govori o stavu Sjedinjenih Američkih Država? Da li biste voleli da Srbija uđe u NATO ili jednostavno ostavljate Srbiji da odluči, a da ne kažete jasno šta je američka pozicija?
Meri Vorlik: Kao što sam rekla, odluka je na Srbiji. Mislimo da NATO nudi mnogo koristi svojim članovima, NATO vodi otvorenu politiku. I kada se Srbija odluči na taj korak, Sjedinjene Američke Države će biti pouzdan partner u podršci integraciji, ne samo Srbije, već i drugih zemalja na Zapadnom Balkanu u evroatlantske integracije.
Rašireno je verovanje u Srbiji da Sjedinjene Američke Države s rezervom gledaju na bliske veze Srbije i Rusije. Koliko je to tačno? Kako vidite prošlonedeljnu posetu premijera Putina Srbiji?
Meri Vorlik: Ne, nije tačno. Mislimo da je važno da Srbija, ili bilo koja druga zemlja, ima dobre, konstruktivne, pozitivne odnose sa svim svojim susedima i važnim partnerima i prijateljima. U tom smislu, potpuno je jasno da će Srbija imati dobre odnose sa Rusijom, Turskom, Evropskom unijom, sa Sjedinjenim Državama, Kinom i mnogim drugim zemljama u svetu. Ništa nije isključivo, ne treba jedna zemlja da bira svoje prijatelje na uštrb drugih. I Sjedinjene Države imaju jaka partnerstva sa prijateljima i saveznicima širom sveta. Kada je reč o poseti premijera Putina, mislim da je to znak dobrih veza dve zemlje i razumljivih interesa u izgradnji i razvoju ekonomske dimenzije odnosa, i u tom smislu čini se da je poseta donela dobre rezultate.
I uopšte vam ne smeta? Neki bi ovde rekli da se Americi ne dopada topao doček koji je Putin dobio u Beogradu.
Meri Vorlik: Nikako. Nema tu nikakve isključivosti. Bili smo veoma zadovoljni dočekom koji je priređen Hilari Klinton prošle godine. To samo ukazuje na srpsko gostoprimstvo i prijateljstvo i želju Srbije da izgradi jake veze sa svim svojim prijateljima i partnerima.
Da razgovaramo malo o obavezama Srbije. Jedna od verovatno najvećih je ona prema Hagu. Kako vidite napore Srbije da uhapsi poslednja dva begunca?
Meri Vorlik: Očigledno je da Amerika smatra da je izuzetno važno da Srbija ispuni svoju obavezu prema Tribunalu u Hagu. Kao što verovatno znate, kada je državna sekretarka Hilari Klinton bila ovde, priznala je i podržala snažne napore srpske vlade kada je reč o nalaženju i hapšenju preostalih begunaca. Cenimo trud i upotrebu resursa, kao i političku posvećenost vaše vlade da ispuni preostale obaveze i očekujemo da vidimo završetak tog posla.
I šta to znači, jer mi, s vremena na vreme, čujemo kritike na račun Srbije? Da li se radi dovoljno?
Meri Vorlik: Mislim da je Vlada Srbije čvrsto posvećena ispunjenju obaveza, hapšenju preostalih begunaca. Može li se uraditi više? Mislim da se sada mnogo radi i da svi dele zajednički cilj, pre svega srpska vlada, da se taj posao završi. Mi ćemo nastaviti da, koliko je u našoj moći, ponavljamo važnost ove obaveze, ali i da pomognemo gde možemo.
To znači da jeste zadovoljni?
Meri Vorlik: Da, zadovoljni smo posvećenošću srpske vlade da ispuni ove obaveze.
Šta je sa pravima manjina i uopšte ljudskim pravima u Srbiji? Da li ste time zadovoljni?
Meri Vorlik: Mislimo da Vlada Srbije pridaje mnogo pažnje svima takvim pitanjima, i znam iz sopstvenih putovanja po zemlji koliko se vodi računa. Na primer, nedavno uspostavljanje saveta nacionalnih manjina. Čujem od srpskih zvaničnika da shvataju važnost rada na međuetničkim pitanjima i inkluziji. Znamo da su ove stvari veoma važne i Evropskoj uniji. Zadovoljni smo održavanjem Parade ponosa prošle godine. To ukazuje da Vlada Srbije želi da pokaže poštovanje prema manjinama i ohrabri veće iskazivanje tolerancije u srpskom društvu.
A generalno? Dobijate li žalbe od manjina ili drugih zajednica na ljudska prava u Srbiji i kako na njih odgovarate?
Meri Vorlik: Mislim da se u zemljama širom sveta stanje može još popravljati, uključujući i moju zemlju, kada govorimo o manjinama i ljudskim pravima. Mislim da je važno da se shvati koliko je to važno. Jesu li stvari idealne, ovde ili bilo gde u svetu? Svi dajemo procene, znate da Stejt department pravi godišnji izveštaj o ljudskim pravima koji izlazi uskoro. Ali, opšti utisak iz razgovora sa ljudima je da ima napretka.
Kad smo kod napretka, u kojoj oblasti je po vašem mišljenju Srbija najviše napredovala od oktobra 2000. i da li biste rekli da ste razočarani napretkom u nekim drugim oblastima?
Meri Vorlik: Pa mislim da se najviše napredovalo, pomenula sam već, u tome što su se ova zemlja i njeni građani posvetili punoj integraciji u Evropu. I to je sa sobom donelo posvećenost reformama, od kojih smo o mnogima sada razgovarali, poput pokazivanja zajedničkih vrednosti, poštovanja manjina i tolerancije, dobrosusedskih odnosa, rešavanja važnih pitanja. Na mnogo načina mislim da je ovo kao što sam rekla pozitivno vreme za vašu zemlju, gde vidim ljude i vladu koji su skoncentrisani na viziju budućnosti. Glavno dostignuće je ta posvećenost viziji Srbije koja želi da bude deo Evrope.
Ima li razočaranja?
Meri Vorlik: Rekla sam, uvek će biti izazova i razočaranja kada je reč o tome koliko daleko i koliko brzo neka zemlja može da se reformiše, da napreduje, da odgovori na važna pitanja iz vladavine prava, da se bori protiv korupcije. U mnogim oblastima tek mora da se napreduje. To ne znači da ova zemlja i njena vlada nemaju volju da to i urade. Ali to je još dug put i ima puno posla.
U mnogim od tih oblasti Sjedinjene Države finansijski podržavaju reforme. Već ste pomenuli programe koje su Sjedinjene Države pokrenule u Srbiji u vezi sa društvenim reformama. Recite nam nešto o njima i na šta ćete se koncentrisati u budućnosti?
Meri Vorlik: Kao što sam rekla, prvenstveno ćemo se fokusirati na to kako naš program pomoći može da podrži proces reformi neophodnih za evropske integracije. To znači podrška pitanjima poput vladavine prava. Radimo sa ministarstvima pravde i unutrašnjih poslova na velikom broju pitanja kako bismo ojačali rad sudstva i policije. U ambasadi imamo kolege koje rade isključivo sa kolegama u tim oblastima. Neke delove pomoći smo fokusirali na ekonomski razvoj. Posebno vodimo računa o tome kako da više takvih programa pomoći sprovedemo na jugu Srbije gde je potreba najveća. Dosta smo investirali u razvojne kapacitete opština širom Srbije, kako bi radile i kancelarije za lokalni razvoj, da privuku investicije i razviju biznis. To su, uopšteno rečeno, ekonomska reforma i razvoj, građenje institucija, radimo i sa raznim grupama u civilnom društvu i sa medijima, na primer, kako bi ojačali kapacitete i posvećenost nezavisnom novinarstvu.
U Srbiji ste godinu dana. Šta mislite o Srbiji, Srbima i Beogradu iz ličnog iskustva?
Meri Vorlik: Uživam u svom poslu i mogućnosti da budem ovde u Srbiji. Mislim da je za vašu zemlju ovo vreme koje obećava. Toliko se toga desilo, čak i tokom ovih godinu dana koliko sam ovde, i to mi daje razlog za optimizam u budućnosti. Postignut je veliki napredak kada je reč o odnosima Srbije sa susedima i ohrabrena sam nedavnim početkom dijaloga Beograda i Prištine. Mislim da će to vašim zemljama dati priliku da reše važna pitanja koja zaista mogu da pomognu da se poboljša kvalitet života za ljude u obe zemlje. I lično i profesionalno, to je jedno vredno iskustvo.
A privatno, imate li omiljeno jelo, ili nešto slično?
Meri Vorlik: Uživala sam u putovanjima po zemlji, videla sam divne predele i uživala u gostoprimstvu. Posetila sam mnogo divnih manastire i istorijskih mesta, čak sam i probala vino u sjajnim vinarijama. Bilo je to jedno ispunjavajuće iskustvo.
Znači, nema omiljene hrane?
Meri Vorlik: Imam mnogo omiljenih jela. Da.
Kakvo je vaše lično mišljenje o ljudima koje srećete u Srbiji, i onima koje sreću vaše kolege? Kakve su lične veze Srba i Amerikanaca?
Meri Vorlik: Vrlo pozitivne. I lično i profesionalno mislim da su ljudi u Srbiji koje sam srela zaista toplo dočekali ne samo mene, već i kolege iz Ambasade. Osećam veliku zahvalnost za ono što radimo, za pomoć koju pružamo. Za mene jedan od najvažnijih programa je kulturno-obrazovna razmena. To pruža priliku mladima u Srbiji da uče u Americi, da naši umetnici i muzičari nastupaju u Srbiji, da uspostavljamo veze. Da i drugi ljudi koji žive i rade u Srbiji idu u posete ili na seminare, da ih šaljemo u druge prestonice, poput Brisela, da vide šta se tamo događa. Nadam se da ćemo nastaviti sa tim programima jer su to najvažniji koje imamo kad je reč o dugotrajnim vezema među zemljama.
I o kome više znate? O Vlade Divcu ili Novaku Đokoviću?
Meri Vorlik: Imala sam to zadovoljstvo da upoznam Vlada Divca, ali još ne Novaka Đokovića. Nadam se da ću ga upoznati.
I jedno pitanje na koje verovatno svaki američki diplomata mora danas da odgovori. Da li je "Vikiliks" na bilo koji način uticao na vaš rad u Srbiji? Posebno ona dokumenta koji su u vezi sa Srbijom?
Meri Vorlik: Moram da kažem da ovo jeste bio veoma težak period za američku diplomatiju i diplomate, ali su izazovi koje je "Vikiliks" postavio rešeni sa dosta razumevanja kada je reč o srpskoj vladi, što veoma cenimo. Mislim da postoji razumevanje da sve vlade moraju imati mogućnost da vode privatnu komunikaciju kako bi bile iskrene u svojim ocenama. Mi možemo da pružimo najbolji sud i procenu našim zakonodavcima. Mislim da postoji i razumevanje da razgovori koje smo vodili sa mnogima, i pojedincima i vladama, treba da budu zaštićeni. Uverena sam, zapravo mislim, da već rešavamo te situacije. Kao što sam rekla, mislim da svi treba da se koncentrišemo na budućnost i put pred nama. I nastavićemo da radimo svoj posao.
To znači da vas "Vikiliks" jeste uznemirio ili nije?
Meri Vorlik: Mislim da je to bio težak period za američku diplomatiju, ali su vlade širom sveta pokazale veliko razumevanje. Za mene, to nije imalo velikog uticaja kad je reč o načinu na koji radimo u Srbiji i zahvalni smo na partnerstvu koje imamo sa vašom vladom po mnogim pitanjima.
