Izvor: NoviMagazin.rs, 02.Jun.2016, 11:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đurović: "Cveta" krijumčarenje migranata

Formalnim zatvaranjem granica, migranti i izbeglice "pohrlili" su u ruke krijumčara, na terenu svakodnevno se vidi da krijumčarenje "cveta" i da su, pored domaćih građana, uključeni i migranti i tražioci azila, izjavio je danas izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

Migracija se nije zaustavila i balkanska ruta funkcioniše u svom punom obimu, kada je u pitanju krijumčarenje, rekao je Đurović Tanjugu i ocenio da je za vreme dok >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << je ruta bila dozvoljena, doprinela da se krijumčarenje svede na najmanju moguću meru.

"Međutim, sa prvim zabranama i pokušajima da se zaustavi migracija ljudi, svi oni su pohrlili u ruke krijumčara", ukazao je Đurović.

"LJudi koji su ogrezli u krijumčarenje imaju nesmetan pristup izbeglicama, mi na terenu već vidimo neke koji se stalno pojavljuju, u Beogradu vidite ih na autobuskoj, železničkoj stanici", rekao je Đurović.

Kaže da su neki od njih tražioci azila i podvlači da sve to treba dobro ispitati, uspostaviti evidencije, red, registraciju, da bi se onda videlo ko je zaista uključen u to, ko nije i ko je zaista izbeglica, a ko želi da se okoristi na štetu svojih sunarodnika ili saputnika.

"Država se bori da suzbije krijumčarenje, ali svaka restrikcija poput ograde, ili onoga što sada rade Mađari, gde dnevno propuštaju samo 15 ljudi, dovodi do toga da su krijumčari jedina opcija", ukazuje Đurović i ističe da, kada nemate alternativu, onda krijumčari nude svoje usluge.

Objašnjava da su to ljudi koji imaju prethodno kriminalno iskustvo ili ljudi koji vide veliku, ogromnu korist u svemu tome i prosto razmišljaju da ostanu neko vreme u Srbiji. Đurović ističe da oni ne prezaju ni od čega, da su to ljudi suočeni sa ogromnom korišću, novcem.

"Ne libe se ni da zatvore ljude, da ih pretuku, da nasrnu i na domaće građane. To se na terenu vidi svakodnevno, vidimo da krijumčarenje cveta, da su, pored domaćih građana uključeni i migranti i tražioci azila, neki, kojima bi možda u postupku i sledio azil, što znači da svi vide u tome jednu lukrativnu delatnost", ocenjuje Đurović.

Prema njegovim rečima, važni za krijumčarenje su sami migranti, odnosno oni koji poznaju jezik, okolnosti, boravili su ovde, bilo kroz azilnu proceduru, ili su već možda osuđivani i u zatvoru.

"Oni su veza i spona između domaćih krijumčara i ovih nesretnih ljudi koji im hrle u ruke, želeći što pre da se domognu Mađarske. Svi su fokusirani u tom pravcu i samim tim lak plen za krijumčarenje", rekao je Đurović.

Naglasio je da je procesuiranje krijumčara vrlo komplikovano, imajući u vidu da su potrebni svi mogući dokazi, svedočenja izbeglica, potrebno je da ih uhvate kako čine krivično delo. On međutim ukazuje da tu napori ne smeju da izostanu i da mora da se pošalje jasna poruka svakome ko želi da iskoristi izbeglice, ali i sistem Srbije, da to ne bi smeo da uradi.

"Potrebna je jača saradnja i između organizacija na lokalu koje pružaju pomoć izbeglicama, izbeglica, pripadnika MUP-a i predstavnika centara za socijalni rad", naglašava Đurović.

Naveo je da krijumčari predstavljaju pošast protiv koje se svi moraju boriti i to kroz registraciju, evidenciju izbeglica, njihovo smeštanje po centrima na azil, a ne, kako ističe, na ulici, te kroz aktivniji rad socijalnih službi.

Nastavak na NoviMagazin.rs...