Izvor: B92, 27.Jun.2015, 10:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đurić: Postignuto više, ali ništa nije dogovoreno
Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić kaže da je Beograd tokom briselskog dijaloga postigao više nego što je imao do sada, ali da ništa nije dogovoreno.
Ostale su, dodao je Đurić, dve - tri ključne teme koje treba usaglasiti pre nego se kaže da smo blizu dogovora.
"Ono što mogu da kažem, ono što smo razgovarali do sada nam daje više nego što smo imali do sada", rekao je Đurić uoči nastavka dijaloga Beograda i Prištine na najvišem niovu u ponedeljak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Briselu.
Što se tiče ostalih tema, apsolutno ništa nije bilo moguće postići, rekao je Đurić za Pink.
"Političari Prištine insistiraju da kroz pitanje energetike prisvoje svu našu imovinu", rekao je Đurić i dodao da srpska strana to neće dozvoliti.
Ako oni zaista budu hteli u ponedeljak da razgovaraju o energetici i telekomunikacijama mi im stojimo na raspolaganju, ali "taj sto nije mesto za razgovor o imovini", izričit je Đurić.
Nije se, kaže on, bežalo ni o temi "Parka mira" u Kosovskoj Mitrovici koji je, za tamošnje Srbe, nešto kao Knez Mihailova ulica u Beogradu, a koji je albanska vlada proglasila putem od regionalnog značaja.
Taj park odvaja južni od severnog dela Mitrovice, napomenuo je Đurić i podsetio da je samo u prethodne tri godine registrovano više od 960 napada iz južnog, albanskog dela grada.
Stoga, kaže, ne treba da čudi što su građani severnog dela zabrinuti za sudbinu tog mosta.
"Postoje ekstremisti među Albancima kojima se ne sviđa što Srbi drže jedan grad, važan univerzitetski centar. I oni misle ako slome Kosovsku Mitrovicu da će slomiti celu srpsku zajednicu na Kosovu i Metoji", naveo je Đurić istakavši da se iza toga kriju isključivo šovinistički motivi.
Ističe i da nije moguće nametanje rešenja i prihvatanje rešenja sa kojima naš narod na Kosovu i Metohiji nije saglasan.
Govoreći o telekomunikacijama, Đurić je objasnio da je tu reč o statusu Telekoma na KiM, kome je godinama unazad onemogućen rad.
"Želimo da se s jedne strane oformi ćerka kompanija sa punom licencom na KiM, a da Srbija zatraži još jedan pozivni broj koji bi bio dat na upotrebu Prištini, ali pod uslovom da nema međunarodnog biranja između centralne Srbije i KiM I pod uslovom da tarife ostanu iste, te da pozivni brojevi ostanu isti", kazao je Đurić.
Albanska strana, kaže Đurić, pokušava međutim da nametne nešto drugo.
"Oni žele da kroz Bilten međunarodne komunikacione unije pokažu da je Kosovo vlasnik tog pozivnog broja koji je dobilo kao država - ali to je nemoguće", naveo je direktor Kancelarije za KiM istakavši da je iluzorno misliti da je će Kosovo postait država kroz rešavanje pitanja telekomunikacija.
Đurić je ukazao da će uskoro i pokrajinski organi sprovesti digitalizaciju i kao važno istakao da mi u tom spektru treba da sačuvamo da naši ljudi mogu da imaju svoja glasila.
Generalno dijalog, ističe Đurić, mora da bude fer, ali nažalost "mislim da tu ništa nije fer".
"Nije fer što je 1999. zemlja napadnuta. Nije fer što su se vojska i institucije povukle. Nije fer što se vrši pritisak na naš narod. Ali naš posao je da u tim nemogućim istorijskim okolnostima prvo ujedinimo ljude, da se izborimo za onaj nivo prava koji će ostati u budućnosti", rekao je Đurić.
Za Srbiju je sva imovina na KiM naša, pa i Gazivode sa jedne i sa druge strane administrativne linije, naše je na hiljade preduzeća koje su Albanci odavno prodali, a od kojih mi nismo digli ruke, kaže Đurić.
"Mi insistiramo da se razgovara o imovini, a oni o tome ne žele da razgovaraju. Mi imamo račun za svaku mašinu koja je kupljena za KiM. Mi smo sagradili puteve. Mi smo sagradili bolnice.Tražimo racionalna rešenja koja će omogućiti Srbima da ostanu na KiM", poručio je Đurić.
