Izvor: Politika, 14.Okt.2012, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đavolsko i narodno u Đavoljoj varoši
Broj turista u kuršumlijskim banjama povećan za trećinu
Đavolja varoš –Lepa je jesen u udolinama i na visovima planine Radan. Ovde je milenijumima iznad jednog potoka stihija činila „đavolska” čuda: od zemlje, peska i kamenja stvarala je neobične kule visoke na desetine metara, s kamenim pločama na vrhovima. To je samo ljudima iz okolnih sela bilo poznato vekovima. Oni su ovo čudo prirode nazvali – Đavolja varoš. Pre desetak godina kuršumlijsko turističko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preduzeće „Planinka” preuzelo je gazdovanje Đavoljom varoši i uspelo da je uvrsti u red 77 svetskih čuda. A onda su ovamo nagrnuli turisti. U prošloj godini bilo ih blizu 70.000, a u ovoj ih je, kažu, za trećinu više.
Ovdašnji ljudi, kojima je turizam osnov rada, a i velika prilika za preporod celog ovog siromašnog kraja – sve čine da goste dočekaju domaćinski. Tako osmišljavaju i ambijent i atmosferu.
Ako je neko gradonačelnik Đavolje varoši, on mora da je i najveći đavo. Tako su i Radoja Stepanovića obukli u „đavolsko” odelo, koje je sašio Miladin Vuković, poznati krojač iz Kuršumlije. „Kaže meni Radovan Tanasković, naš turizmolog, ako si ti upravnik Đavolje varoši, onda mora da se razlikuješ od ostalih”, kazuje za „Politiku” čovek koji je sve i svja ovde u ovoj divljini, i koji, tako obučen, dočekuje goste.
A njih je i ovom prilikom mnogo, kao da je ovde, među stoletnim bukvama, kakav narodni sabor. I Radoje, i Zlatko Veljović, direktor Prolom Banje, i Radovan Raičević, generalni direktor „Planinke”, posvetili su se grupi novinara iz Rusije koji uređuju turističke rubrike u listovima, revijama i elektronskim medijima.
– U poseti nam je nedavno boravila privredna delegacija Sankt Peterburga. Tom prilikom smo sklopili ugovor da ovoj veliki ruski grad i celu petrogradsku oblast snabdevamo vodom iz Proloma. Reč je o regionu od oko 30 miliona stanovnika, među kojima je i mnogo onih sa urološkim problemima, koje naša voda uspešno leči. Uskoro ćemo i da idemo uzvratnu posetu. Tamo ćemo predstaviti Komitetu za turizam i lekarima naše uspehe u lečenju osteoporoze u Lukovskoj Banji i kamena u žuči i mokraćnim putevima vodom iz Proloma. Time ćemo otvoriti velike mogućnosti zdravstvenog turizma. Jer, u Rusiji ima na desetine hiljada zainteresovanih za lečenje ovih bolesti u našim banjama. Ruski novinari su došli da se i sami uvere i prenesu svojim čitaocima i gledaocima šta sve mogu da vide i koriste kod nas – kaže Raičević, direktor „Planinke”.
A stručnjaci „Planinke” učinili su mnogo da Đavolja varoš bude atraktivna. „Kod nas ti je sve đavolsko”, kroz šalu, objašnjava upravnik Stepanović. Ovde rade likovna i vajarska kolonija, pa slike krase poseban paviljon, a skulpture staze koje vode ka kamenim kulama. A one vode kroz šumske čestare uz atraktivni Crveni potok, pored rudarskih okana iz vremena kralja Milutina, do Đavolje jaruge. Gore, iznad nje su 202 „đavolje” kule. A iznad njih, na 693 metra nadmorske visine, stiže se uz „đavoljske” napore i penje „đavolskim” stepenicama do vidikovca, odakle se vidi i kula Ivana Kosančića, i daleki predeli južne Srbije i Kosova.
Kad se odozgo posetioci vrate, ne mogu da odole a da ne svrate u etno-restoran. I ovde se nude sve „đavolska” jela i pića. Najpre, tu je seosko ognjište, koje se ne gasi i dobro dođe posetiocima kad zastudi. Sa „žive vatre” na drvene stolove iznose se jela dok još ključaju. A ona su sva narodna, kakva su se nekad spremala u ovim krajevima: pasulj prebranac, jagnjetina i teletina u tavčićima, pogače, pite razlivuše, planinsko kiselo mleko u zemljanim ćasama, ali i urnebesno ljuta „đavolska salata”, pa „đavolski ražnjić” na specijalnim verigama... Uz to, naravno, idu i prepečenica iz starih srpskih šljivika, i poznata prokupačka i župska vina...
Čim stigoše ovamo ruski novinari pitaju „gde je ta čuvena srpska rakija”. Kad su je probali, rekoše da su oduševljeni i njome i lekovitim vodama ovdašnjih banja, prirodom. „A najviše ljudima”, kaže Olga Lebedjeva, vodič turističkog preduzeća „Nedelja” iz Sankt Peteburga.
– Ovde još nema smeštaja, pa turisti u odsedaju kod nas u Prolomu i Lukovskoj Banji. Ovamo ih dovozimo kombijima. Sve više je i stranaca, ako ne računamo „naše” Makedonce i Slovence, najviše je Bugara, zatim Francuza, Nemaca, Engleza... Sada se otvaraju velike mogućnosti za dolazak i turista iz Rusije, ali i više hiljada onih koji su zainteresovani da se leče kod nas i u Lukovskoj Banji – kaže Zlatko Veljović, direktor Prolom Banje.
D. Borisavljević
objavljeno: 15.10.2012.
