Izvor: Politika, 09.Sep.2014, 12:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đaci će više učiti o bezbednosti saobraćaja
Cilj je da 2020. godine ne pogine nijedno dete. – Da li će nove lekcije dovesti do toga da se ukine polaganje teorijskog dela vozačkog ispita
Osnovci širom Srbije mogli bi od sledećeg septembra da u okviru građanskog vaspitanja imaju posebne lekcije o bezbednosti saobraćaja, kako bi Srbija, poput skandinavskih zemalja, 2020. godine bila zemlja u kojoj nijedno dete nije poginulo u saobraćaju. Na tome će raditi i novoformirano vladino telo za koordinaciju bezbednosti saobraćaja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na putevima od kojeg je i potekla ideja o novim lekcijama u školi.
Ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović insistirala je da članovi ovog tela budu ministri, jer je, kako je rekla, problem bezbednosti pitanje svih nas i svih resora, a ne samo saobraćaja.
Iako je do javnosti već doprla ideja da će se na ovaj način roditelji maturanata rasteretiti plaćanja polovine vozačkog ispita, koji sada košta oko 1.000 evra, jer bi učenici u školi učili teoretski deo i prvu pomoć, pa posle samo polagali praktični deo, u ministarstvima objašnjavaju da to nije smisao ove inicijative.
O svemu ovome više će se znati u narednom periodu, jer kako objašnjavaju u Ministarstvu prosvete, u izmene plana i programa nastavnih predmeta moraju da budu uključeni i stručna društva, i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Nacionalni prosvetni savet.
U Zavodu kažu da za sada nije stigao nikakav zahtev iz Ministarstva prosvete, što je uobičajena procedura i da „uvođenje sadržaja o bezbednosti saobraćaja na osnovu kojih bi se polagao i test o saobraćajnim propisima (kao deo vozačkog ispita) jeste moguće, ali je pitanje nastavničkog kadra koji mora da zadovolji uslove licenciranog predavača u ovoj oblasti definisanih Zakonom o bezbednosti saobraćaja”.
Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović kaže da je vladin tim pokrenuo dobru inicijativu i da je sada na potezu Ministarstvo prosvete: mora da se izmeni nastavni plan i program, da se pripreme udžbenici i izgrade poligoni na kojima bi se učenici edukovali. Okanović kaže da očigledno postoji politička volja da se ova ideja realizuje i u školama. On se nada da će novi sadržaji biti u školama od septembra 2015. godine.
– Deca znaju malo o bezbednosti saobraćaja. Da, oni znaju šta je pešački prelaz i šta znače svetla na semaforu, ali ako ih pitate ko od njih vezuje pojas – listom će odgovoriti da niko to ne radi – kaže Okanović i dodaje da je taj uzrast najbolje vreme da deca nešto nauče i da im se „usade” dobre navike.
On objašnjava da nije bilo zamišljeno da se na ovaj način ukine teorijska obuka prilikom polaganja vozačkog ispita, mada jeste logično da u tom slučaju neće biti potrebe za tolikim brojem časova, a onda bi i obuka bila jeftinija.
Kakva je situacija trenutno u školama? U Ministarstvu prosvete odgovaraju da određene pojmove iz saobraćajnog vaspitanja deca uče već u predškolskim ustanovama, a da je u osnovnoj školi saobraćajno vaspitanje zastupljeno u Svetu oko nas u prvom i drugom razredu i Prirodi i društvu u trećem razredu, kao i kroz izborni predmet Od igračke do računara. Određeni sadržaji se uče i kroz Osnove tehničkog i informatičkog obrazovanja u petom i šestom razredu, a saobraćajna sekcija, napominju, postoji u mnogim školama.
Društvo nastavnika tehničkog obrazovanja, Auto-moto savez Srbije i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja organizuju takmičenje „Šta znaš o saobraćaju”.
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, veruje da bi nastavnici podržali ideju da se i u srednjoj školi govori o bezbednosti u saobraćaju i saobraćajnoj kulturi, bilo u okviru građanskog vaspitanja ili kroz obavezu svih nastavnika na početku školske godine. Po njegovom mišljenju, bilo bi dobro i da se pojača rad na ovu temu sa učenicima završnih razreda, jer to je vreme kada maturanti masovno upisuju obuku za polaganje vozačkog ispita, a mnogi već i voze bez dozvole.
– U srednjoj školi učenici nemaju nijednu nastavnu jedinicu na temu saobraćaja. Zašto mladi ne bi dobili na početku svake školske godine, recimo, informaciju o tome koliko je bilo žrtvi saobraćajnih nesreća, kojih su godina života te žrtve, koji su bili uzroci saobraćajnih nesreća – pita Antić.
A pomenimo samo da je u poslednjih 10 godina u saobraćaju u Srbiji poginulo 290 mališana, dok je čak 18.000 povređeno. Samo prošle godine stradalo je devetoro dece. Ono što za sada ostaje nejasno, a o čemu bi kreatori budućeg nastavnog sadržaja morali da razmisle, jeste da u slučaju da se ovi sadržaji uvedu samo u građansko vaspitanje, za dragocena saznanja ostala bi uskraćena deca koja slušaju veronauku.
Sandra Gucijan
objavljeno: 09.09.2014.
