Izvor: Blic, 14.Mar.2016, 10:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ĐAVOLOV OSMEH Da li je smeh uvek izraz radosti?
Neki ljudi imaju potrebu da stalno zbijaju šale, i to zapravo predstavlja medicinsko stanje koje se naziva "Witzelsucht".
Ovo je priča o Dereku koji je stalno "bacao fore" i po ceo dan dosađivao i svojoj supruzi i svim ljudima u okolini.
Derek je svoju ženu čak i budio u toku noći ne bi li joj ispričao šalu koja mu je baš u tom trenutku pala na pamet. Kako bi se konačno naspavala, ona ga je ubedila da ih zapisuje u jednu svesku ne bi li se otarasila njegovih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << noćnih lakrdija.
Ubrzo, on je napisao gotovo 50 punih stranica svojih domišljatih doskočica.
Posle pet godina konstantnog zbijanja šala i neprestanog razmišljanja o novim šaljivim doskočicama, Derekovoj ženi je bilo svega preko glave.
Bila je zabrinuta zbog njegovog čudnog ponašanja, koje je uključivalo i krađu čokoladica u obližnjoj prodavnici.
Ona je rešila da se obarti stručnajacima i odvela je muža kod neurologa Marija Mendeza na Univerzitetu u Kaliforniji u Los Anđelesu.
- On je non-stop zbijao šale, i nisamo mogli da završimo razgovor o njegovom problemu, na koji se žalila njegova supruga - rekao je doktor.
Mendezu je dijagnostikovao stanje koje se naziva "Witzelsucht". Ovaj "poremećaj" podrazumeva zavisnost od zbijanja šala.
Pojava "oštećenog humora"
Jednu od prvih uočenih pojava ovog patološkog zbijanja šala istražio je nemački neurolog Otfrid Forster davne 1929. godine. Forster je operisao muškarca kako bi mu otklonio tumor. Čovek je i dalje bio svestan, što je bila uobičajena praksa u to vreme. Kako je lekar krenuo da interveniše na tumoru, pacijent je iznenada krenuo da manično govori bez prestanka.
Iste godine, psihijatar Abraham Bril, izjavio je da je imao pacijenta koji se slično ponašao i šalio se o svemu i svačemu, čak i kad nije bio na operacionom stolu.
Od tada su uočeni mnogi slični slučajevi. Uglavnom im nisu smešne šale drugih ljudi, ali se na svoje smeju do besvesti. I takvo stanje može da izazove slična pojava kod svih pacijenata, oštećenje mozga u frontalnom režnju.
Derek, je na primer, imao izliv krvi na mozgu, deset godina ranije, što je uzrokovalo štetu u desnom frontalnom režnju. To, samo po sebi, može da dovede do promene u ponašanju, karakteru i vodi do kompulsivnih šala na račun svih i svega. U nekom trenutku, nakon izliva krvi u mozak, Derek je imao moždani udar, koji je oštetio i levu stranu. Ova regija nalazi se duboko u lobanji, i spaja čeoni deo mozga sa ostatkom.
Rezultati su bili neverovatni, Derek je imao potrebu da stalno zbija šale, što je njegovu suprugu dovodilo do ludila.
Ovo moždano oštećenje usporilo je Derekove signale između frontalnog režnja i centra za zadovoljstvo. Dakle dok tuđi vicevi deluju bez veze, one koji mi sami smilimo neviđeno su nam smešni.
Varenovo ispitivanje
Džejson Varen sa Univerziteta u Londonu kaže da je to samo teorija, ali da postoje neki ozbiljni razlozi zašto ovaj poremećaj mora da se bolje istraži.
Varen inače radi sa pacijentima koji pate od "frontotemporal dementia" (FTD). simptomi koji imaju ovi pacijenti imaju poteškoća u razumevanju tuđih osećanja i motiva. Imaju problema u socijalnom funkcionisanju i često "oštećen" smisao za humor.
Voren je nedavno tražio od svojih pacijenata da ocene razne smešne video snimke. Uglavnom većina nije mogla da prepozna i shvati kompleksnije šale, preferirajući više jednostavne doskočice.
Voren smatra da lekari treba da obrate pažnju na ove promene u humoru i raspitaju se o tome kod porodice pacijenata.
- Humor je izuzetno složen fenomen, ali ga ne treba uzimati zdravo za gotovo - ističe stručnjak sa Univerziteta u Londonu.
