Izvor: N1 televizija, 29.Jun.2018, 13:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Diskusija: Da li je Srbija “zarobljena država”?

Postoji više kanala za rušenje institucija, a aktuelni zakonodavni okvir Srbije to često omogućava, zaključeno je u okviru diskusije na temu “Zarobljavanje države - kako sprečiti dalje urušavanje institucija”, u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Država često svoje zakonske obaveze ne poštuje što je, poručuju učesnici diskusije, jedan od načina zloupotrebe i dobar put za urušavanje institucija zarad jačanja nekontrolisane političke moći.
>> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << />
Govoreći o mišljenju Venecijanske komisije, predsednica Društva sudija Srbije kaže da, ukoliko se ne bude pristupilo novoj javnoj raspravi i pisanju amandmana, situacija bi mogla da bude i gora od aktuelne.

"Venecijanska komisija je iznela detaljno mišljenje. Iznenađujuće su bili detaljni, eksplicitniji. Pozvali su naše zvaničnike da obezbede konstruktivnu debatu i pokušaju da postignu najviše evropske standarde. Venecijanska komisija je uhvatila naše ministarstvo “sa prstima u tegli džema", kaže Dragana Boljević.

"Koncept “zarobljena država”, lansirala je Svetska banka i suštinski se odnosi na pitanje: kako otkriti na koji način se stiče moć u jednom društvu, na koji način se ta moć zloupotrebljava, a radi se o potencijalno neograničenoj moći i vlasti koja čitavu državu privodi svojim potrebama", kaže predsednik UO Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Miroslav Hadžić.

On dodaje da je u “zarobljenoj državi” uvek reč o sprezi političko-ekonomsko-kriminalnoj moći koja radi sve da javne potrebe zameni privatnim.

"Ako pogledamo od 2012. godine pa na dalje, Aleksandar Vučić i njegovi saradnici bili su usmereni samo na to kako da u sve institucije integrišu svoje ljude. Istini za volju, to je radio i Boris Tadić i svi pre njih, stoga je vrlo važno pitanje: da li je ikada postojalo vreme kada Srbija nije bila “zarobljena država”?", kaže Hadžić.

Hadžić dodaje da je na delu politizacija i reideologizacija državnih aparata sile, gde se stvaraju poslušnici koji su spremni na sve što im nadređeni zahtevaju.

"Zarobljena država u sektoru bezbednosti se najviše realizuje ukidanjem bezbednosti građana. Bezbednost građana Srbije je ugrožena pre svega iznutra, a ne spolja, kako se to neretko sugeriše u pojedinim dnevnim novinama", kaže Hadžić.

U Srbiji je sve veći raskorak između normativnog i stvarnog i ne postoji politička volja da se poštuju zakon i Ustav, kaže Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić.

"Opasna je zabluda živeti u uverenju “ja sam moćan”, zakoni se moraju poštovati. Ko god dobije izbore i vlast - ne dobije izbore da bi radio šta hoće, nego da poštuje zakone", kaže Šabić.

Novinarka Tamara Skroza kaže da je u javnosti stalno prisutan uticaj stranog faktora i nikada ne dolazi do pravih reformi, ali i postoje teme koje se stalno nameću kao “nove”.

"Famozna grupa za borbu protiv lažnih vesti je jedna od stalno novih tema, a takva ideja je u Srbiji naročito bizarna, jer imam utisak da vlast živi, opstaje i dobija izbore na lažnim vestima", kaže Skroza.

Skroza dodaje da se svakoga dana plasira nešto novo, čime će se medijska zajednica baviti, umesto da se struka bavi sopstvenim opstankom.

"Mi u ovom trenutku imamo dobre zakone u oblasti medija, koje evropska zajednica i Brisel ocenjuju kao dobre, ali koje najvažnije medijske institucije u ovoj državi ne poštuju", dodaje Skroza i podseća da je za svaku državu jedan od preduslova postovanje postojećih zakona, a ne da se krše na dnevnom nivou.

Nastavak na N1 televizija...