Izvor: Blic, 11.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diskriminacija na svakom koraku
KRUŠEVAC - Više od 80 odsto članova Udruženje građana i roditelja dece sa posebnim potrebama u Kruševcu su samohrane majke koje ne mogu da dođu do posla jer se poslodavci plaše da će često odsustvovati zbog bolovanja. Udruženje je i osnovano početkom godine kako bi, pre svega, majkama dece sa posebnim potrebama obezbedilo posao i poboljšalo kvalitet života.
- Počeli smo sa izradom predmeta od gline i odevnih predmeta sa etnomotivima kao vrstom radne terapije za žene, jer >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su one pod stalnim stresom, ali i za decu. Kasnije smo došli na ideju da tim radom ostvarimo i prihode za uređenje prostora - kaže Mirjana Stevanović, predsednica Udruženja.
Oko 80 odsto žena u Udruženju su samohrane majke bez posla. Mirjana Stevanović ima dve devojčice, od 8 i 14 godina, i devetogodišnjeg sina Andreju koji ima Daunov sindrom. Po struci je vaspitačica i profesor razredne nastave, a na posao čeka 19 godina.
- Živimo od penzije moje majke. Zimus sam ložila kotlove u kućama povratnika iz inostranstva da bih zaradila nešto para. Andrija prima 5.000 dinara za tuđu negu, a novim zakonom verovatno će mu i to biti oduzeto. Ne bih se stidela da radim bilo koji posao, ali poslodavci neće da zaposle majke dece sa posebnim potrebama jer se plaše da ćemo stalno odsustvovati sa posla - priča Mirjana Stevanović.
Ona navodi primer samohrane majke iz sela udaljenog 30 kilometara od Kruševca. Već 11 godina ona svakodnevno vodi u školu bliznakinje sa posebnim potrebama, a da joj niko ne nadoknađuje troškove prevoza. Prima samo dečji dodatak. Priča i o majci dvoje dece, od kojih je jedno sa posebnim potrebama, koja je nakon deset godina izgubila posao, a i muž joj je nezaposlen.
Rade i Slavica Blagojević tvrde da su porodice dece sa posebnim potrebama diskriminisane.
- Moja baba koja ima 85 godina prima pomoć od 15.000 jer je oslepela, dok naš sin Aleksa za negu dobija 5.000 dinara - kaže Rade Blagojević.
Pored desetogodišnjeg Alekse, Blagojevići imaju i 11-godišnju ćerku Anu, a kao hranitelji brinu o troje dece - 19-mesečnom Andreji, četiri meseca mlađem Nikoli i Aleksandri koja ima 12 godina. Slavica i Mirjana kažu da su majke dece sa posebnim potrebama izložene osudi čim se vrate iz bolnice i da doživljavaju psihičko nasilje jer ih optužuju da su krive zbog detetovog stanja. Vremenom i same počnu u to da veruju, a porodice se u velikom broju slučajeva raspadaju. Zato smatraju da je neophodno da u Centru za socijalni rad bude organizovana porodična terapija za ovakve porodice.
Nakon nedavne prodajne izložbe, Udruženje građana i roditelja dece sa posebnim potrebama je uspelo barem delimično da animira javnost i obezbedi neke poslove.
- Dogovaramo sa Poštom posao za četiri žene koje bi izrađivale eko-čestitke, a imamo i kontakt sa udruženjima naših radnika u Nemačkoj koja bi naručila posteljinu sa etnomotivimima. To nije bog zna šta, ali je za početak sasvim dovoljno - objašnjavaju Mirjana i Slavica.
