Izvor: Vesti-online.com, 29.Avg.2014, 10:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dijasporac: Pljačkaju nam kuće i traže mito

Penzioner Dragiša Ivković, rodom iz Lomnice kod Despotovca, u Sent Galenu je već 33 godine, a i ovog leta je došao do zavičaja. Na žalost, negativni utisci o otadžbini mu se i dalje nisu promenili.

Da deca i unuci rastu na sigurnom: Dragiša Ivković

 

- U Srbiji se ne osećam sigurno, jer se često obijaju i pljačkaju kuće zemljaka na privremenom radu. U Švajcarskoj nikog ne interesuje da li neko ima milione ili milijarde. Isključivo se tamo lečim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << jer imam svog lekara koji tačno zna od kojih sam bolesti bolovao. Ovde možda jesu dobri lekari, ali traže mito da bi pogledali pacijenta - ogorčen je Dragiša.

On još kaže da mu se u Švajcarskoj dopada što u bolnici ima svoj termin i uđe kod doktora čim stigne.

- Ovde čekaš u redu, pa ti pregled zakažu za deset dana ili za mesec dana. Ti dotle možeš da umreš. Kod nas nikada neće biti kao na Zapadu - konstatuje Dragiša za "Vesti".

 

Njegova supruga Nada već 25 godina radi u staračkom domu. U Švajcarskoj su i njihov sin Radiša, snaha Olivera, unuka Julija i Ksenija, kao i ćerka Bojana sa zetom Bojanom Novakovićem i unukom Andrejom.

 

Invalidska penzija

Dragiša je prvih osam godina radio u kuhinji, a kada je dobio "B" vizu zaposlio se u fabrici koja se bavi hromiranjem u kojoj je kao vođa smene radio narednih osam godina. Potom se zaposlio kao miner, ali je posle samo pola godine pao i teže se povredio januara 1997. godine. Onda je otišao u invalidsku penziju.

Dragiša se u zavičaju bavio poljoprivredom, a pet godina je radio i u rudniku u Vodni. Neko vreme je radio i na krečani. Onda su ga Ljiljana i njen sada pokojni suprug Milorad Milosavljević iz Plažana kod Despotovca odveli u Švajcarsku.

- Bio sam najsiromašniji u selu. To su bile muke koje nikada neću moći da zaboravim. Doduše, i u Švajcarskoj se puno radi, ali sam se navikao, naročito zbog toga što su zarade dobre. Hvala bogu, sada imam sve. Da sam ostao u Srbiji, živeo bih bedno, mučio bih se. Možda bih i poginuo u rudniku. Kad sam otišao ubrzo je poginulo 36 rudara baš na mestu na kome sam ja radio. Stvarno sam srećan što sam otišao. Posebno što sam decu odveo tamo - kaže Dragiša.

Nastavak na Vesti-online.com...