Izvor: Politika, 13.Okt.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Delimično ispunjena obećanja

Najveći uspeh vlade je inicijativa da se Međunarodni sud pravde izjasni o legalnosti odluke o nezavisnosti Kosova, a neuspeh – i dalje blokirani sporazum sa EU

Vlada Srbije premijera Mirka Cvetkovića, koja danas puni sto dana rada, ispunila je samo deo predizbornih obećanja. Njen najveći uspeh posmatrači vide u tome što je u Ujedinjenim nacijama prihvaćena srpska inicijativa da se Međunarodni sud pravde izjasni o legalnosti odluke o proglašenju nezavisnosti Kosova. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << U pozitivnom saldu vladinih odluka nalazi se ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, izručenje Radovana Karadžića Haškom tribunalu i početak borbe protiv korupcije. S druge strane, naglašava se da je i dalje blokiran SSP, da je dugotrajna opstrukcija u parlamentu onemogućavala usvajanje brojnih zakona važnih za evrointegraciju Srbije, posebno onih neophodnih za ukidanje viza za putovanja u zemlje EU.

Evropska budućnost Srbije, neprihvatanje nezavisnosti Kosova, jačanje ekonomije i socijalne odgovornosti vlade, oštrija borba protiv korupcije i kriminala i poštovanje međunarodnog prava, osnovni su ciljevi koje je premijer Mirko Cvetković izneo u ekspozeu, pre tri meseca, nakon izbora svog kabineta.

Cvetković je tada naglasio i da je neophodno ubrzanje reformi, kako bi Srbija krajem ove ili početkom iduće godine dobila status kandidata za članstvo u EU i na kraju mandata ove vlade bila „u potpunosti spremna za ulazak u EU”.

Posmatrači, ipak, različito tumače razloge zastoja na evropskom putu. Tako, analitičar Dejan Vuk Stanković, za agenciju Beta, kaže da je „neprijatno to što EU vrlo rezolutno stoji na stanovištu da nema nastavka integracija Srbije dok se potpuno ne završi saradnja sa Haškim tribunalom” i da to komplikuje poziciju proevropski orijentisanih stranaka. Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, koji vladin rad ocenjuje sa „negde tri plus, u vrh glave četiri, ne više”, navodi, pak, za Tanjug, da je evropski proces zastao delimično krivicom Srbije, zbog nepotpune saradnje sa Haškim tribunalom, a delimično krivicom nekih zemalja EU, posebno Holandije i Belgije, koje, inače, i dalje uslovljavaju svoju saglasnost na primenu Prelaznog sporazuma izručenjem dvojice haških optuženika, Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Analitičar Slobodan Antonić u dobre poteze računa efikasnu policijsku akciju hapšenja i izručenje Karadžića, ali naglašava da je loša strana ove priče to što je stradao Ranko Panić, koji je, kako tvrdi Srpska radikalna stranka, preminuo od povreda zadobijenih tokom policijske akcije na protestu zbog hapšenja bivšeg predsednika Republike Srpske. Inače, od letošnjeg hapšenja Karadžića naša vlada je očekivala odmrzavanje privremenog sporazuma sa EU, ali je takav korak Brisela izostao.

Posmatrači su gotovo jedinstveni u oceni da vlada zaslužuje pohvalu zbog odluke Generalne skupštine UN. S tim u vezi, Nikolić je rekao da je srpska inicijativa bila „izuzetno dobra, pametna i veoma korisna”. Đorđe Vukadinović, urednik časopisa „Nova srpska politička misao”, taj događaj vidi kao jedini uspešan potez u tromesečnom radu vlade. „Međutim, i taj događaj je samo delimično vezan za ovu vladu, jer je u suštini nastavak politike i procesa koje je počela prethodna vlada”, ukazao je Vukadinović za Betu.

Ukoliko bi se priznanje nezavisnosti Kosova od strane Crne Gore i Makedonije posmatralo u svetlu Cvetkovićeve izjave iz ekspozea, da će nova vlada nastojati da što manji broj država prizna tu nezavisnost, moglo bi se reći da i sa ovim zadatkom vladi ne ide lako.

Kao što je odlazak Crne Gore iz državne zajednice bio problem tadašnje vlade, tako je i nedavno priznanje nezavisnosti Kosova od strane Crne Gore suočilo aktuelni kabinet sa korakom koji se, ipak, nije očekivao. Zvaničnici Srbije već su naglasili da mere koje naša zemlja preduzima prema crnogorskom rukovodstvu ne treba da pogode i obične građane. Stoga je u Beogradu saopšteno da ni pregovori o eventualnom potpisivanju bilateralnog sporazuma o dvojnom državljanstvu neće biti obustavljeni.

Od 7. jula, kada je izabrana dvadeset sedmočlana vlada, u skupštinsku proceduru upućeno je 70 zakonskih predloga. To, međutim, nije bilo dovoljno za visok zakonodavni učinak, jer je došlo do duge blokade u radu parlamenta, koji je, prema oceni profesora Vukašina Pavlovića sa Fakulteta političkih nauka, u ovom trenutku „najslabija tačka u našem političkom sistemu”.

Mada je premijer prilikom inauguracije naglasio važnost usvajanja seta antikoruptivnih zakona, ti propisi su tek sada stigli na dnevni red skupštine Srbije. A ostvarenje njegovog tadašnjeg obećanja o pooštravanju borbe protiv svih oblika kriminala i korupcije ogleda se u sve učestalijim hapšenjima osumnjičenih za takvu vrstu prestupa, pa se među uhapšenima našao i Goran Knežević, gradonačelnik Zrenjanina.

Ako se posmatra dosadašnji rad vlade u globalu, Vukadinović kaže da se vlada u prvih 100 dana „nije mnogo mešala u svoj posao, niti je bila previše prisutna u javnosti” i dodaje da se to „pogotovo može reći za njenog premijera koji je bio najmanje vidljiv”. On misli i da se centar vlasti ne nalazi u Nemanjinoj, gde je sedište Vlade Srbije, već na Andrićevom vencu, gde je sedište predsednika kod predsednika Srbije Borisa Tadića. Javnost, prema rečima Antonića, očekuje da izvršna vlast tek pokaže svoje prave kapacitete.

A. Marinković

B. Čpajak

[objavljeno: 14/10/2008]

Nastavak na Politika...

Radio Slobodna Evropa: Vlade posle 100 dana bez neispunjenih očekivanja