Izvor: N1 televizija, 08.Jun.2016, 13:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca sa invaliditetom u Srbiji zanemarena i u izolaciji
Stotine dece sa invaliditetom u Srbiji suočavaju se sa zanemarivanjem i izolacijom u ustanovama u kojima žive i to može dovesti do njihovog usporenog intelektualnog, emotivnog i fizičkog razvoja, navodi se u objavljenom izveštaju organizacije za zaštitu ljudskih prava, Hjuman rajts voč.
Izveštaj na 89 stranica, pod naslovom "Moj san je da napustim ovo mesto: Deca sa invaliditetom u srpskim ustanovama", urađen je na osnovu obilaska pet velikih institucija i tri male domske >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << zajednice u kojima deca borave.
Istraživači Hjuman rajts voča razgovarali su sa 118 dece, članovima njihovih porodica, osobljem ustanova i aktivistima za zaštitu prava dece sa invaliditetom.
Oni su posetili Veternik kod Novog Sada, Kolevku u Subotici, Zvečansku u Beogradu i ustanove za decu i odrasle sa invaliditetom Sremčicu i Stamnicu.
"Nema smeha ni plača"
U jednoj od ustanova koju sam posetila u jednoj prostoriji boravi jedanaestoro dece, nema prozora, igračaka i obrazovnog materijala. Klupe i televizor su pričvršćeni za zid. Nema smeha ni plača, nikakve reakcije dece, rekla je Emina Ćerimović iz Hjuman rajts voča.
Ona je ukazala da su deca zanemarena i da u radu sa njima nema ni individualnog pristupa, ni pažnje.
Jedan negovatelj dolazi za jedanaestoro dece. Negovatelj nema vremena za individualnu negu i interakciju, a svakom detetu je za napredak potrebna individualna pažnja, objasnila je Ćerimović.
Ona je ukazala da problem predstavlja i način na koji se prepisuju lekovi koji se daju deci sa invaliditetom i da tu nema jasne procedure.
Pospoji manjak nadzora u prepisivanju lekova i nije jasno ko daje saglasnost za njihovo prepisivanj, objasnila je Ćerimović.
Izvor: N1
"Deca sa invaliditetom treba da žive u svojim porodicama"
U Veterniku, deca i odrasli koji ne mogu da hodaju i ne govore odvojeni su od ostalih u posebna odeljenja, u kojima dane provode u ležećem položaju uz minimalnu interakciju sa drugima. Veliki broj dece retko ima priliku da izađe van i boravi na otvorenom vazduhu, istakla je Ćerimović.
Možda je status roditelja negovatelja jedno od boljih rešenja, istakao je Ćućković na konferenciji za novinare Hjuman rajts voča.
Hjuman rajts voč poziva Vladu Srbije da prestane da ulaže u institucije i da taj novac investira u usluge na lokalu, kako bi se pomoglo porodicama koja imaju decu sa invaliditetom, istakla je Ćerimović.
Ona je precizirala da deca sa invaliditetom treba da žive u svojim porodicama, a ako to nije moguće da se smeste u hraniteljske porodice i da se napusti sistem smeštanja u institucije.
U izveštaju Hjuman rajts voča "Moj san je da odem odavde" navodi se i da 60 odsto dece sa invaliditetom nije upisano u školu, niti ih pohađa, a oni koji jesu isključivo idu u škole za decu sa invaliditetom.
Šanta Rue Beriga iz Hjuman rajts voča napomenula je i da je Srbija usvojila Zakon o socijalnoj zaštiti kojim se zabranjuje upućivanje beba mlađih od tri godine u ustanove, ali kaže da su, uprkos tome, dokumentovani slučajevi kada se to radilo.
Vlada ulaže u otvaranje novih ustanova, poput one u Šapcu u martu 2014. godine, rekla je Rue Beriga i izrazila očekivanje da će Vlada Srbije slediti preporuke i primeniti Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom.
Zamenik zaštitnika građana Miloš Janković je rekao da ta institucija već dugi niz godina prati postupanje prema osobama sa mentalnim i drugim smetnjama smeštenim u ustanovama.
Imamo stotine i hiljade lica u institucijama bez odgovarajućeg pravnog osnova, ali to što je neko lišen poslovne sposobnosti ne znači da može da bude lišen slobode, rekao je Janković.
