Izvor: B92, 20.Nov.2014, 14:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca na ulici žrtve, ne prestupnici
U rešavanju problema dece koja žive i rade na ulici, tu decu treba uočiti kao žrtve, a ne kao prestupnike i umesto sankcija pružiti im zaštitu.
To je, povodom Svetskog dana deteta, izjavila predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković.
Gojkoivćeva je na Javnom slušanju “25 godina od ratifikacije konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta - reševanje problema dece čiji se život i rad odvija na ulici“, istakla da zabrinjavaju podaci o broju siromašne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dece u Srbiji i u zemljama regiona, da su posebno ugrožena “deca ulice“, a da dodatni problem predstavlja to što se ne zna koliko tačno dece živi i radi na ulici.
Ne znamo koliko tačno dece živi i radi na ulici, kako zbog specifičnosti ove pojave, tako i zbog činjenice da ne postoji jedinstvena baza niti metodologija evidentiranja”, istakla je predsednica parlamenta.
Prema njenim rečima, imajući u vidu da je prosjačenje često povezano sa trgovinom ljudima i da su “deca ulice“ ne retko žrtve te trgovine, potrebno je da se razmotri koje sve aktivnosti mogu biti preduzete na suzbijanju te pojave.
Gojkovićeva je dodala da se nada da će se Vlada Srbije i resorna ministarstva angažovati na izradi nacionale strategije o postupanju sa decom čiji se život ili rad odvija na ulici.
Smatram da je to krovni dokument koji bi značajno pomogao da ovu decu sklonimo sa ulice”, uverena je presednica parlamenta, koja je i predsednik skupštinskog Odbora za prava deteta.
Gojković je takođe poručila da treba sagledati mogućnosti za izmenu zakona koji bi još bolje definisali pravnu vidljivost dece ulice, kao što su izmene Zakona o komunalnoj policiji, Zakona o socijalno zaštiti, Zakona o prekršajima, Zakona o putnim ispravama, kako bi deca ulice imala mogućnost da dobiju adekvatniju zaštitu.
Ona je precizirala da Zakon o socijalnoj zaštiti ne sadrži posebnu odredbu o detetu koje prosjači, niti poznaje smeštaj u prihvatnu jedinicu, ali poznaje pravo na kratkotrajni smeštaj u prihvatilište.
Skupština je spremna da potvrdi Treći Fakultativni protokol uz Konvenciju o pravima deteta koji daje dodatnu zaštitu deci, žrtvama zlostavljanja i kršenja prava, jer se stvaraju uslovi da podnesu žalbu Komitetu za prava deteta Ujedinjenih nacija, dodala je Gojković.
Predsednica skupštine je naglasila i da veruje da je za rešenje tog kompleksnog problema od izuzetne važnosti i edukacija u cilju jačanja stručnih kapaciteta policije, komunalne policije, socijalnih radnika, nastavnika i profesora, lekara, sudija, ali i svih drugih koji su uključeni u borbu protiv trgovine decom.
“Da bismo pomogli “deci ulice” neophodna je još bolja i efikasnija saradnja lokalnih samouprava, centara za socijalni rad i obrazovnih ustanova”, rekla je ona.
Reformski procesi u koje je država krenula podrazumevaju hvatanje u koštac i sa najtežim problemima, a među tim izazovima je svakako i pitanje deca koja žive na ulici, naglasila je Gojković i dodala da stvaranje jednake šanse za svu decu mora biti prioritet.
Na nama je da iskoristimo svaku mogućnost da unapredimo prava najmlađih sugrađana i pružimo im dostojan život, a Odbor za prava deteta nastaviće da mobiliše sve resurse u društvu kako bismo gradili zdravo i tolerantno društvo, u kome će prioritet biti stvaranje jednake šanse za svu našu decu”, zaključila je Gojković.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je danas da je u proteklih nekoliko meseci, uz saradnju sa centrima za socijalni rad, 60 dece sklonjeno sa ulice, a protiv pojedinih roditelja su podnete i prijave i oduzeto im je starateljstvo.
"Za neku od ove dece ne znamo ni ko su ni odakle su", rekao je Vulin na skupu "25 godina od usvajanja konvencije UN o pravima deteta - rešavanje problema dece čiji se život i rad odvijaju na ulici".
Ministar je rekao da su ta deca sada smeštena ili u hraniteljske porodice ili u institucije.
Prema njegovim rečima, to je postignuto zahvaljujući radnim timovima koji su formirani u centrima za socijalni rad. Za sada oni rade u 45 opština, a cilj je da ih bude u svih 163.
Vulin je kao veliki problem istakao to što do sada nije bilo krivičnih prijava protiv onih koji su organizovano u kombijima dovodili decu na prosjačenje i zbog toga do sada oni nisu odgovarali.
"To je zločin koji ne sme da prođe nekažnjeno", rekao je Vulin.
On je najavio donošenje bolje zakonske regulative koja će zaštititi decu i poručio da će fizičko kažnjavanje dece biti sankcionisano.
"Iako ste ga rodili, dete nije vaše vlasništvo pa da možete da ga tučete i prema njemu se tako ophodite", rekao je on.
Vulin je izneo i podatke da je tokom prošle godine usvojeno 154 dece, a da se do kraja ove godine očekuje da nove porodice nađe 180 najmlađih. Tokom naredne godine ta cifra trebalo bi da dostigne 250.
On je napomenuo da veći broj usvojenja ne znači i da će procedure biti olakšane na štetu dece, već da će se sve raditi u njihovom interesu.
Predstavnica delegacije EU u Srbiji Jolanda San Hoze poručila je da je zaštita dečijih prava bitna i za dalji proces integracije Srbije i poglavlja 23 i 24 koja se tiču ljudskih prava.
Ona je poručila da je bitna bolja primena zakona i unapređenje nacionalne strategije koja se bavi pitanjem zaštite dece.
Direktor Unicefa u Srbiji Majkl Sen Lo poručio je da je u Srbiji još prisutna diskriminacija, pre svega kada je reč o deci sa invaliditetom i romskoj populaciji i da na tome treba intenzivno raditi.
"Stručnjaci koji rade sa decom treba da se adekvatno ophode i pružaju istu zaštitu svima", rekao je on i izneo podatke da je samo šest odsto romske dece uključeno u obrazovni sistem, a od tog broja 64 odsto završi osnovu a 22 odsto srednju školu.
