Izvor: B92, 23.Dec.2008, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas: Sudovi razumeju nasilnike
Beograd -- Žrtve porodičnog nasilja nemaju podršku institucija, javni tužioci i centri za socijalni rad nijednom nisu pokrenuli postupak po službenoj dužnosti, piše Danas.
Nevena Petrušić, članica Saveta za ravnopravnost polova Vlade Srbije, upozorava da su u postupcima za zaštitu od porodičnog nasilja koje vode opštinski sudovi "žrtve prepuštene same sebi, dok nasilnici nailaze na nedopustivo razumevanje".
Ovakva ocena se bazira na rezultatima najnovijeg >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << istraživanja o sudskoj primeni porodično-pravnih mera zaštite od nasilja u porodici, koje je sprovela nevladina organizacija Autonomni ženski centar.
Istraživanjem su obuhvaćeni postupci koji se vode po Zakonu o porodici, prema kojem su mere zaštite od ovakvog nasilja - nalozi za iseljenje nasilnika iz porodičnog stana i za useljenje isterane žrtve, kao i zabrana daljeg uznemiravanja žrtve i nasilnikovog približavanja njoj, njenom mestu stanovanja i radnom mestu.
Nisu analizirani postupci koji se vode po Krivičnom zakoniku, koji od 2002. reguliše krivično delo nasilja u porodici.
"Istraživanje je pokazalo da su sudovi neefikasni, jer postupci nedopustivo dugo traju uprkos tome što su po svojoj prirodi hitni. Razlog za neefikasnost su i centri za socijalni rad, kojima su u proseku potrebna četiri meseca da dostave mišljenje o celishodnosti sudske mere zaštite”, kaže Nevena Petrušić za Danas.
"Javni tužioci i centri za socijalni rad, koji su po zakonu ovlašćeni da pokreću postupke za zaštitu od nasilja, nisu to učinili po službenoj dužnosti ni u jednom slučaju. Potom, sudovi najčešće izriču meru zabrane daljeg uznemiravanja žrtve (čak 43,5 odsto), a najređe nalog za iseljenje nasilnika iz stana”, navodi ona.
"Nalog za iseljenje iz stana koji je u vlasništvu nasilnika (a ne zajedničkom vlasništvu) izdat je samo u jednom slučaju, što pokazuje da sudovi radije štite pravo svojine nego elementarno pravo na zaštitu od nasilja”, kaže Petrušićeva, precizirajući da je u okviru istraživanja analizirano svih 140 postupaka vođenih tokom 2007. godine pred opštinskim sudovima u Beogradu.
Petrušićeva, inače aktivistkinja Autonomnog ženskog centra, kaže da je istraživanje pokazalo i da sudovi u nedovoljnoj meri po službenoj dužnosti izdaju meru zaštite dece od roditelja-nasilnika.
"Opasna je i praksa da sudije propuštaju da urede način održavanja kontakata dece s roditeljem kojem je naloženo privremeno iseljenje iz stana ili zabrana približavanja. Zbog takvog nedostatka otvara se prostor da nasilnik krši i izrečene mere kakva je, recimo, zabrana približavanja žrtvi”, ukazuje ona.
Nevena Petrušić još kaže da sudovi "veoma retko" oslobađaju žrtve prethodnog plaćanja troškova postupka, a da same žrtve "retko" podnose takav zahtev, verovatno zbog pravne neukosti i prepuštenosti samima sebi.
Nerazvijene službe besplatne pravne pomoći, kao i nedostatak umreženosti nadležnih institucija radi pružanja podrške žrtvi, doprinose i čestom odustajanju od tužbe.
"Sve to govori da žrtvama porodičnog nasilja država još uvek ne obezbeđuje fer suđenje, većse one upuštaju u vid lične borbe za koju nemaju zadovoljavajuću društvenu podršku. S druge strane, izrečene mere govore da su sudovi i dalje blagonakloni prema nasilnicima i da je prag tolerancije nasilja nedopustivo visok", zaključuje Nevena Petrušić.
Ovakva upozorenja su još ozbiljnija ukoliko se imaju u vidu sudski rezultati u krivičnim postupcima koji se vode zbog krivičnog dela nasilja u porodici.
Istraživanja o ovom problemu, koja je Autonomni ženski centar sproveo 2002. i 2005, obuhvatajući veliki broj sudova u Srbiji, pokazalo je da i krivični postupci traju "nedopustivo dugo", a da je najčešća sankcija za nasilnika - uslovna osuda u trajanju od četiri meseca, s rokom provere od godinu dana.
Uslovna kazna je izricana i u slučaju teških telesnih povreda.
Potom sledi novčano kažnjavanje, u proseku sa 35.000 dinara.
Od ukupnog broja osumnjičenih za porodično nasilje pritvoreno je samo 12,9 odsto, piše Danas.
