Izvor: RTS, 02.Okt.2010, 12:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan uoči izbora u BiH
Građani Bosne i Hercegovine na opštim izborima sutra biraju najviše organe vlasti za naredni četvorogodišnji period. U izbornoj trci 39 stranaka, 11 koalicija i 13 nezavisnih kandidata.
Na šestim opštim izborima posle rata, 3.100.000 građana BiH moći će da glasa za članove Predsedništva iz reda tri konstitutivna naroda, jednog iz Republike Srpske i dva iz Federacije BiH, kao i za nove sazive skupština na državnom, entitetskom i kantonalnom nivou.
U izbornoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << trci učestvuje 39 stranaka, 11 koalicija i 13 nezavisnih kandidata, a kampanju, koja je, zbog izborne tišine, završena u subotu u sedam sati, analitičari ocenjuju kao staru sliku, preobučenu u nešto novog ruha.
Za članove Predsedništva BiH, srpskog, bošnjačkog i hrvatskog, 20 stranaka je predložilo svoje kandidate.
Kad je reč o srpskom članu Predsedništva, najozbiljniji u izbornoj trci su Nebojša Radmanović (SNSD), koji trenutno obavlja funkciju srpskog predstavnika, i lider Partije demokratskog progresa, koja sa SDS-om nastupa u koaliciji Zajedno za Srpsku, Mladen Ivanić.
Što se tiče bošnjačkih kandidata za člana Predsedništva, favorit je aktuelni član tog tročlanog tela Haris Silajdžić iz Stranke za BiH, a glavni protivnici su mu Bakir Izetbegović, sin osnivača Stranke demokratske akcije Alije Izetbegovića i Fahrudin Radončić iz Stranke za bolju budućnost, nova ličnost na političkoj sceni Federacije, za čiju stranku ocenjuju da će pomrsiti konce već poznatim političkim grupacijama.
Kad su u pitanju Hrvati, istraživanja javnog mnjenja kažu da najviše šanse ponovo ima Željko Komšić iz Socijaldemokratske partije. Njegovi protivkandidati su Borjana Krišto iz Hrvatske demokratske zajednice i aktuelni predsednik Federacije BiH i lider HDZ 1990 Božo Ljubić.
Republika Srpska bira i predsednika. Favorit je lider Stranke nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik, a najozbiljniji izazivač je potpredsednik Srpske demokratske stranke Ognjen Tadić.
Očuvanje Dejtona i interes BiH
Po mišljenju profesora sociologije na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci Ivana Šijakovića, glavne karakteristike ove izborne kampanje u BiH su to što su političari iz RS ističali da im je cilj i RS i protivljenje ustavnim promenama, dok su političari u Sarajevu naglašavali da je njihov interes BiH.
U RS birači će se uglavnom odlučivati između kandidata Dodikovog SNSD-a, koji nastupaju pod sloganom "Zauvijek Srpska", a koje podržavaju Demokratski narodni savez i Socijalistčka partija, i Koalicije "Zajedno za Srpsku", koju čine opozicione SDS i PDP.
Obe koalicije su ubeđene u pobedu. Lider SNSD-a i kandidat za predsednika RS Dodik očekuje svoju pobedu, pobedu strančkog kolege Radmanovića, kao i natpolovičnu podršku kandidata sa stranačke liste za skupštine RS i BiH.
U opozicionom taboru, istovremeno, ističu da aktuelna vlast predvođena SNSD-om iza sebe nema rezultata ni na političkom ni na ekonomskom planu, te da je u pitanju "velika prevara".
Kada su u pitanju očekivanja izbora, profesor Šijaković procenjuje pobedu SNSD u RS, naročito u banjalučkoj regiji, dok će, kako navodi, Koalicija "Zajedno za Srpsku" više uspeha imati u istočnom delu RS.
"Najjača snaga i dalje će biti SNSD, ali ne tako ubedljivo, kako tvrde", procenjuje Šijaković.
"Jedna od zanimljivosti ovih izbora je i pojava nekih novih stranaka na politčkoj sceni u RS, koje su formirali Dragan Kalinić i Dragan Čavić, sa ciljem da naprave izbornu gužvu, ali bez šansi za uspehom", kaže Šijaković.
Kada je u pitanju politčka scena u Sarajevu, Šijaković predviđa rast SDA, i dodaje da je kod Bošnjaka politčku scenu dobro "pomrsio" vlasnik Avaza Fahrudin Radončić sa svojom Strankom za bolju budućnost.
Što se tiče Hrvata, Šijaković kaže da oni idu u nove podele svog biračkog tela.
Šesti izbori posle rata
Ovo su treći opšti izbori koje sprovodi Centralna izborna komisija (CIK), a šesti posle rata. Izbori će koštati 12,6 miliona konvertibilnih maraka, od čega će iz budžeta BiH biti obezbeđeno 8,5 miliona KM, a iz opštinskih oko četiri miliona.
Šijaković kaže da je zanimljivo i to što su vladajuće stranke u kampanji korsitile državne resurse da bi pokazale svoju nadmoć nad drugima i što su kandidati uglavnom osporavali one iz protivničkog tabora, a da su malo govorili o konkretnim stvarima.
"Nismo čuli šta će uraditi kada dođu na vlast, a nisu dovoljno posvetili pažnju ekonomskim pitanjima i životnom standardu", kaže Šijaković i dodaje su izbegavali "škakljive" ekonomske teme.
Izborna kampanja, koja je počela pre mesec dana završava se u subotu u 7 sati, kada nastupa predizborna tišina, koja će trajati do završetka glasanja u nedelju u 19 sati.
U vreme predizborne tišine politčke stranke i kandidati ne smeju da se pojavljuju i sprovode bilo kakve izborne, javne aktivnosti u tom periodu.
