Izvor: RTS, 10.Okt.2011, 16:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dan mentalnog zdravlja

Dan mentalnog zdravlja Srbija dočekuje sa zabrinjavajućim podacima: broj osoba sa mentalnim poremećajima poslednjih godina u porastu, a svaka deseta obolela osoba zatraži pomoć lekara.

Deset procenata svetskog stanovništva pati od nekog duševnog poremećaja. Iako je broj osoba sa mentalnim smetnjama poslednjih godina u porastu, tek svaki deseti oboleli u Srbiji se obrati lekarima za pomoć. Svakodnevni stres, nezaposlenost i loši porodični odnosi razlozi su sve većeg broja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << depresivnih osoba.

Depresija je oboljenje je uvek praćeno anksioznošću, gubitkom telesne težine, sniženim nagonskim funkcijama, izostajanjem socijalnih kontakata, što dovodi do izolacije i osećaja ugroženosti. Procenjuje se da će depresija 2020. godine biti vodeće oboljenje i da će na svetskom nivou prevazići kardiovaskularne bolesti.

Gostujući u emisiji Oko RTS-a, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Periša Simonović je rekao da je nedostatak istraživanja u mnogim zemljama problem, ali da u Srbiji postoji Nacionalna strategija za zaštitu duševnog zdravlja. Doneta je 2007. godine i zasniva se na intervenciji zdravstene službe i na njenim procenama o poterbi lečenja. "U bolnicama postoji izvestan broj ljudi kojima tamo nije mesto, ali nemaju gde da odu", kaže Simonović.

Direktorka Klinike za psihijatriju Nađa Marić istakla je da Srbija nema dovoljno statistike o ovom problemu, osim kada je reč o stopi samoubistava. Ona je dodala da se stalno kritikuje zdravstveni sistem ali da u inostranstvu, takođe, ima problema. "Ima zemalja u kojima se ponovo ubeđuje vlast da stanje vrati na ono od pre procesa deinstitucionalizacije", rekla je Marićeva.

Direktor pančevačke opšte bolnice Milan Milić smatra da je najveći problem prakse to što postoje pacijenti kojima su te ustanove adrese stanovanja. "Deinstitucionalizacija se, u ovom slučaju, odnosi na to da će bolnice smanjiti broj kreveta, ali će veći deo lečenja biti u vanbolničkim službama, centrima za mentalno zdravlje. To je proces, a on zahteva i vreme i sredstva", ističe Milić.

Postoji jedna socijalno konotirana dimanzija, koja bi čitav problem dovela na meru po kojoj se takve osobe neće kvalifikovati strašnim izrazima, kao na primer, ljudi sa ne strane razuma, jer postoje mnogi koji se oporave, rekao je Milić.

Zamenik Zaštitnika građana Miloš Janković smatra da na ovu temu treba gledati sa aspekta ljudskih prava. U Srbiji se ovo pitanje reguliše Zakonom o zdravenoj zaštiti, ali ima i situacija gde su lica sa opštim smetnjama izopštena iz zajednice. "Tu se mora govoriti o njihovim pravima, i ti ljudi ne smeju biti zaključani, sklonjeni iz javnosti", rekao je Janković.

U našoj zemlji ne postoje precizna istraživanja o mentalnom zdravlju, ali se prema podacima zdravstvenih ustanova procenjuje da su najčešće smetnje psihoze, post-traumatski stresni sindrom, poremećaji raspoloženja i alkoholizam.

Ministarstvo zdravlja najavljuje da će se u skupštinskoj proceduri, do kraja godine, naći Predlog Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama. Zakon bi trebalo da pomogne da se efikasnije reguliše problem duševnih poremećaja, bolničkog lečenja i prinudne hospitalizacije.

Nastavak na RTS...