Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Maj.2011, 12:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan medija bez saznanja o ubicama novinara
BEOGRAD -
Svetski dan slobode medija, 3. maj, Srbija još jednom dočekuje bez jasnih saznanja o tome ko su inspiratori i izvršioci ubistava i pokušaja ubistava novinara i bez zaokruženog medijskog zakonodavstva, saopštio je danas zaštitnik građana Srbije Saša Janković.
"Sloboda medija i sloboda javne reči temelj su svakog demokratskog društva, ljudskih i građanskih prava, a njihovo puno ostvarenje nije moguće dok se ne otklone sve pretnje novinarima i ne uobliči >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << čvrst i jasan zakonski okvir koji će ih štititi", navodi se u saopštenju povodom Svetskog dana slobode medija.
Odnos prema medijskim slobodama od ključnog značaja
Čestitajući ovaj dan svim medijskim radnicima, zaštitnik građana je ukazao da je odnos samih medija prema medijskim slobodama od ključnog značaja i da istina i pravo građana da budu objektivno obavešteni o zbivanjima u zemlji treba da budu iznad svih drugih interesa.
Taj cilj je, naročito u uslovima sve teže ekonomske krize koja dovodi do siromašenja medija, teško postići, ali novinarska etika nalaže da mu se neprekidno teži, ukazao je on.
"Međunarodni dan slobode medija otuda nije datum koji je važan samo medijskim poslenicima, nego i svima koji učestvuju u izgradnji demokratskog društva i institucija u Srbiji", kazao je Janković.
Zaštitnik građana Saša Janković je izrazio zadovoljstvo i što je konačno počeo rad na Medijskoj strategiji, dokumentu koji treba da bude osnov za reformu medijskog zakonodavstva.
Zaštitnik građana je podsetio da je Ustavni sud Srbije, na njegov predlog, a na inicijativu novinarskih udruženja, proglasio neustavnim pojedine odredbe izmenjenog Zakona o javnom informisanju koje su bile pretnja slobodi medija i izrazio nadu da se slične stvari u medijskom zakonodavstvu Srbije više nikada neće ponoviti.
Stanje neprihvatljivo loše
U poslednjih 10 godina u svetu je ubijeno 729 novinara i zaposlenih u medijima dok su obavljali svoju dužnost, a samo od početka ove godine ubijeno je 16 novinara, podaci su Svetskog udruženja novina i novinskih izdavača (WAN-IFRA).
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun, visoka komesarka UN za ljudska prava Navi Pilaj i generalna direktorka Uneska Irina Bokova u zajedničkom saopštenju povodom 3. maja, Međunarodnog dana slobode medija, upozorili su na loše stanje u toj oblasti i pozvali na ukidanje cenzure i na slobodu interneta kao globalnog medija.
Život za vest
"Kršenje osnovnih ljudskih prava ne može proći neopaženo. Državne vlasti moraju da učine sve kako to ne bi prošlo nekažnjeno, kao i da rade na zaštiti bezbednosti novinara. Nikada nećemo zaboraviti hrabrost novinara koji su svojim životom platili naše pravo da budemo informisani", navodi se u saopštenju.
Prema podacima WAN-IFRA, tokom prošle godine poginulo je 66 novinara i drugih medijskih radnika. Najopasnija mesta za rad novinara 2010. godine bila su Meksiko i Pakistan.
Centralna proslava u Vašingtonu
Generalna skupština UN proglasila je 1993. godine 3. maj za Međunarodni dan slobode medija ukazujući tako na značaj nezavisnosti medija i podsećajući vlade da je njihova dužnost da podrže slobodu izražavanja.
Centralna proslava Međunarodnog dana slobode medija ove godine održava se u Vašingtonu od 1. do 3. maja i to je prvi put da su SAD domaćin takvog događaja.
Glavna tema skupa u Vašingtonu su "Mediji u 21. veku: nove granice, nove prepreke", a jedno od glavnih pitanja u debati koja okuplja medijske profesionalce jeste problem slobode izražavanja na internetu, kao novom obliku medija koji je promenio medijsku sliku sveta.
Najviši zvaničnici UN i Uneska navode da je svetska organizacija posvećena tome da internet postane "zaista javni globalni izvor, kojem će svi imati pristup i gde će se moći čuti glas svih". Zbog toga je, ističu, važan kvalitet sadržaja koji se postavlja na internet.
Nagrada po ubijenom
Povodom Međunarodnog dana slobode medija Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) je 1997. godine ustanovila nagradu "Giljermo Kano", po kolumbijskom novinaru ubijenom ispred kancelarije svog lista u Bogoti 1986. godine zbog tekstova o korupciji i trgovini drogom.
Ovogodišnji dobitnik nagrade je iranski novinar Ahmad Zeidabadi, koji se nalazi u zatvoru zbog svog angažmana. Zeidabadija je za tu nagradu nominovao žiri sastavljen od 12 medijskih profesionalaca.
Iranski novinar je bivši glavni urednik lista Azad, a radio je i za teheranski dnevnik Hamšahari, Bi-Bi-Si i sajt Ruz. Takođe je i profesor političkih nauka. Na kaznu zatvora od šest godina osuđen je 2009, nakon kontroverznih predsedničkih izbora u Iranu zbog politički angažovanih tekstova.
Novinarstvo u senci terora
Međunarodna federacija novinara (IFJ) obeležava ove godine 3. maj stavljajući naglasak na godišnjicu terorističkih napada u Njujorku i Vašingtonu 11. septembra 2001. godine.
Zbog toga je pokrenuta kampanja "Novinarstvo u senci terora", a drugi problemi s kojima se novinari suočavaju biće tretirani na lokalnom nivou, u specifičnim akcijama i seminarima organizovanim po državama i regionima.
Medije su ove godine u velikoj meri obeležili internet i društvene mreže, a upotreba mobilnih telefona za slanje direktnih izveštaja iz kriznih područja gotovo da se podrazumeva.
Građansko novinarstvo
Glas Amerike podseća i na sve veću ulogu takozvanog "građanskog novinarstva", odnosno situacije u kojima sami građani kao očevici i svedoci šalju medijima svoje izveštaje sa terena.
To se posebno pokazalo kao značajno u krizama na Bliskom istoku i na severu Afrike, gde je u pojedinim državama bilo zabranjeno izveštavanje stranim medijskim kućama.
Stručnjak za pitanja medija sa Univerziteta Džordžtaun u Vašingtonu Adel Iskandar kaže da građani koji u ulozi novinara izveštavaju sa terena imaju veliku odgovornost.
"Oni imaju novinarsku odgovornost, veliku novinarsku odgovornost u slučaju na primer Sirije, gde nema novinara na terenu", kaže Iskandar i dodaje ta su u toj situaciji "građani novinari" praktično oči i uši sveta.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
