Izvor: Blic, 25.Jul.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dabić je lečio i Amerikance
Suvlasnik i direktor bolnice "Nova vita" u Beogradu Milomir Kandić rekao je da je bio izuzetno iznenađen kada je iz medija saznao da je njegov saradnik bio niko drugi do, glavnom i bradom, Radovan Karadžić.
On je u ordinaciji zaboravio par rukavica, a njemu je poklonio ikonu arhanđela Gavrila i energetski krst, izjavio je Kandić u intervjuu za frankfurtske "Vesti".
"Više je ličio na oronulog starca. Bio je zapušten, a stekao sam utisak da je često >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bio i gladan. Predstavio se kao doktor koji se bavi i alternativnim disciplinama, a naročito je bio zaljubljenik travarstva. Kolege i ja smo kroz nekoliko razgovora procenili da je medicinski veoma potkovan, ali pošto je alternativno lečenje kod nas gotovo obavezna kombinacija s lečenjem sredstvima oficijelne medicine, shvatili smo da je i odličan poznavalac travarstva", priseća se Kandić.
"Videlo se da je veoma obrazovan, zaljubljenik u poeziju. Jednom prilikom, da li zbog nadahnuća, da li zbog prisustva jedne dame koja se tu zatekla, u nedogled je recitovao Jesenjina", dodao je on.
"Nikada nije pričao o politici, nijedne reči. Znao je da ode u lekarsku sobu da porazgovara sa kolegama, kuvarice su mu kuvale kafu i čaj, mislim da će na neki način i njima nedostajati. Sve što je od njega ostalo u našoj bolnici su neki pokloni koje mi je u znak pažnje doneo. To su ovaj energetski krst, ikona arhanđela Gavrila, radiestezijski visak i, nećete verovati, par rukavica, koje je slučajno zaboravio kada je poslednji put dolazio. Inače, rukavice je nosio sa sobom i zimi i leti, jedne kožne, a druge pletene", istakao je Kandić.
" Bilo je primetno da je žarko želeo da se uključi u rad naše bolnice, ali zbog dokumentacije za koju je rekao da mu je ostala u Americi nismo to mogli nikako da učinimo. Ipak, dr Dragan David Dabić je i dalje dolazio kod nas, često razgovarao sa doktorima, ponekad i sa pacijentima, kako našim ljudima tako i sa strancima, a ja sam ga nenametljivo, da ga ne uvredim, pozivao na ručak u našu kantinu", rekao je on.
" Jednom prilikom mi je zatrebao neki rastvor za bolnicu kojeg nije bilo na tržištu. David se u tom trenutku zatekao kod nas, ali je brzo otišao. Nakon izvesnog vremena vratio se s rastvorom. Bio sam ganut jer sam znao da je potrošio dosta vremena, išao je autobusom do centra grada. Nekako je taj čovek kod mene budio čudne emocije sažaljenja i poštovanja. Pitao sam se šta je dovelo tog doktora u situaciju da je u tim godinama bez posla", ističe Kandić.
"On je razgovarao sa našim pacijentima i mogu reći da je fascinirao i neke lekare iz Italije i Amerike, koji su bili naši pacijenti. Jedan od njih koji je došao na lečenje iz Amerike, a bio veoma nervozan zbog bolesti, u prisustvu Davida postajao je smiren i gotovo padao u nirvanu", objasnio je on.
"Postepeno se odomaćio, pa sam znao da ga pošaljem u jedan naš apartman gde je veoma voleo da se odmara, pročita nešto, sedne za računar i "prošeta" internetom", priseća se on.
"Bolela su ga stopala jer je imao problema s ekcemom na nogama. Sam je pravio meleme i oblagao noge. Redovno je pio čaj od prečice koji je odličan za bolesnu jetru. Znam da je sa jednim čovekom pripremao knjigu iz travarstva koja bi trebalo da je pri kraju i da je unosio mnogo energije u taj rad. Mislim da je teško živeo i stalno mi se činilo da ima problema sa novcem. Bilo mi ga je žao. Radovana Karadžića nisam poznavao, ali sam se dosta približio Draganu Davidu Dabiću - priča Kandić s osetnom setom u glasu", rekao je Kandić.
