Izvor: Politika, 05.Apr.2013, 13:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li bi se zbog potpisa u Briselu narod pobunio

Oliver Ivanović: Pribojavam se apatije naroda. Setite se šta je rekao knez Miloš kad je raja zaćutala.– Đorđe Vukadinović: Jedino bi Srbi sa severa Kosova mogli biti neka vrsta inicijalne kapisle za neki širi protest.– Dušan Janjić: Nema mesta strahovanju da bi prihvatanje briselskog sporazuma izazvalo nemire, čak ni na severu Kosova

Govoreći o dilemama u vezi sa (ne)prihvatanjem sporazuma sa Prištinom u Briselu prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rekao je da je u slučaju prihvatanja veoma lošeg rešenja „pitanje kako će to prihvatiti naš narod na Kosovu i kako će reagovati i drugi deo našeg naroda”. Analitičari Vesna Pešić i Ognjen Pribićevićsmatraju da je sada pravi politički momenat za rešavanje kosovskog pitanja budući da je, kako su juče rekli na TV B 92, takav spoljnopolitički trenutak, ali i unutrašnjopolitički, jer vlada ima podršku više od 60 odsto građana da se pitanje Kosova reši.

Ko je u pravu? Da li će Srbi mirno prihvatiti ako se potpiše sporazum koji pregovarači Beograda ocenjuju kao veoma nepovoljan, ili postoji realna mogućnost da se eventualno nezadovoljstvo naroda izlije na ulice – ne samo kosovskog severa, nego i centralne Srbije?

Oliver Ivanović i Đorđe Vukadinović ocenjuju da postoji mogućnost nemira izazvanih sporazumom, dok Dušan Janjić misli da do izliva nezadovoljstva može da dođe eventualno na jesen, i to ako bi vanredni izbori vladu sprečili da zaustavi put Srbije u bankrotstvo.

Predsednik Građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda” Oliver Ivanović kaže da će biti opšti otpor implementaciji sporazuma na severu Kosova, vrlo verovatno da će biti prilično jak otpor i južno od Ibra, a siguran je da to može izazvati destabilizaciju i u preostalom delu Srbije. Razlog za takvu reakciju građana on nalazi u činjenici da potpisivanjem sporazuma, kaže, mi u suštini ne dobijamo ništa. Datum nećemo dobiti (čak i da, kaže, postoji raspoloženje, više nema vremena za to) i sigurno je da napredovanje ka EU ne zavisi od ovog potpisa.

„Prema tome, bilo bi pogrešno potpisati sporazum i ući u ozbiljne političke turbulencije unutar Srbije. Javnost nije spremna za tako nešto, jer je sigurna da EU u ovom trenutku ne nudi ništa, a hoće da nam uzme nešto”, kaže Ivanović.

On dodaje da je svestan apatije u delu javnosti centralne Srbije, ali kaže da se on te apatije pribojava. I podseća na priču o tome kako je knez Miloš reagovao kada su mu preneli da narod ćuti.

„Može lako ta apatija da se pretvori u ogromnu negativnu energiju, usmerenu isključivo i direktno prema vlasti. To nije dobro, ne treba tome da se raduju ni opozicione stranke jer bi se i one našle u istoj situaciji ako bi došlo do promene”, ocenjuje Ivanović.

I urednik časopisa „Nova srpska politička misao” Đorđe Vukadinović smatra  da trenutno nema neke naročite snage koja bi mogla da kanališe nezadovoljstvo zbog eventualnog prihvatanja „nepristojne ponude” Brisela i Vašingtona. Ali, dodaje, ima nekoliko „kandidata” za to, počev od DSS-a i SRS-a pa do nekih drugih vanparlamentarnih snaga i pokreta (kao što su Dveri, Naši, Nikad granica...). Vukadinović ocenjuje da, iz različitih razloga, oni neće nastupiti zajedno, a pojedinačno teško da imaju dovoljnu snagu. Jedino bi Srbi sa severa Kosova mogli da budu neka vrsta inicijalne kapisle za neki širi protest, a imaju i kredibilitet za to pošto bi se njima najteže mogli prebaciti neki sitni lični ili politikantski interesi, smatra Vukadinović.

On ocenjuje da vidljiva malodušnost javnosti u Srbiji može biti varljiva. Ističe da se pokazalo više puta u našoj nedavnoj prošlosti i u Evropi poslednjih godina da ispod prividne političke i društvene žabokrečine može da izbije neki politički vulkan ili gejzir.

„Tim pre što je nezadovoljstvo ovom više nego nepristojnom ponudom (koja je mnogo brutalnija od austrougarskog ultimatuma 1914. i nepovoljnija od sporazuma sa silama Osovine 1941) veliko i vrlo rasprostranjeno, bez obzira na to što se ono sada ne manifestuje nekim teškim i burnim reakcijama, sem u jednom marginalnom i marginalizovanom delu političke javnosti. Nema tu, dakle, neke naročite ratobornosti u javnosti ili želje za kavgom, ali je osećaj nepravde veoma širok, dubok i rasprostranjen”, navodi Vukadinović.

Dušan Janjić, iz Foruma za etničke odnose, ocenjuje da nema mesta strahovanju da bi potpis u Briselu izazvao nemire, čak ni na severu Kosova. Kako kaže, iz razgovora sa ljudima koji su učestvovali u protestima na Jarinju razumeo je da bi oni bili i te kako zadovoljni da dobiju neku vrstu autonomije na severu Kosova. Znači, ne bi imali razloga da se bune – osim ako im je u međuvremenu ideja zajednice opština predstavljana kao da se oni neće uključiti u ustavni i pravni poredak Kosova. A izgleda da jeste.

On navodi da njegovo iskustvo kaže da ako se sa tim ljudima razgovara i ako im se ne daju preterana i neostvariva obećanja, oni će to prihvatiti. Zato ocenjuje da je glavni problem u dinamici na političkoj sceni Srbije na kojoj kosovsko pitanje nikada kao sada nije bilo predmet strančarenja. Problem su i prevelika obećanja koja su data Moskvi, Vašingtonu, Briselu, Berlinu – a „poverioci” sada traže svoje.

„Nemaju oni toliki problem sa onim što je na stolu, koliko sa onim što je ispod stola i iza njih”, smatra Janjić. Prema njegovim rečima, ključno pitanje je da li će biti vanrednih izbora. Jer, oni će ubrzati nezadovoljstvo zato što će ga kanalisati stranke zbog borbe za glasove, ali i zbog toga što vlada neće raditi.

„Budžet je prazan, banke i preduzeća nisu likvidni, obustavljen nam je priliv novca spolja, država je pred bankrotom. Ako se vlada ne bavi bankrotom nego izborima, onda bankrot sigurno dolazi, a reakcija naroda na bankrot je uvek ista – na Kipru, u Grčkoj, Italiji, Sloveniji”, zaključuje Janjić.

B. Baković

objavljeno: 05.04.2013.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Politika...