Izvor: Kurir, 20.Okt.2011, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DOBRICA ĆOSIĆ: SRBI BILI DROGIRANI JUGOSLOVENSTVOM!
BEOGRAD - Knjiga "Prepiska 1991-1999" između Dobrice Ćosića i Miroslava Majkla Đorđevića, koju je objavio "Službeni glasnik" predstavljena je večeras u Aero klubu, u prisustvu oba autora.
Istoričar Predrag J. Marković je stručno osvetlio značaj ove epistolarne proze konstatujući da knjiga pripada literarnom žanru koji odumire u novom vremenu digitalne civilizacije gde ne ostaju trajni tragovi o razmeni mišljenja jer se prepiska svela na SMS poruke.
Knjiga "Prepiska >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << 1991-1999", prema rečima Markovića, "svedoči o razmeni mišljenja o ključnim temama vezanim za tragični period poslednje decenije drugog milenijuma: o njihovim pojedinačnim i zajedničkim pokušajima da se tragični događaji preduprede i spreče, i nastojanjima da se posledice tih događaja učine manje bolnim".
On je kazao da su dvojica autora, na početku ideološki razdvojenih ličnosti, stigli do tačke da udruženim snagama traže odgovore na pitanje da li je pokušaj spasavanja srpskog naroda, od posledica tuđih istorijskih zlonamernosti i sopstvenih istorijskih grešaka, koji se u velikoj meri pokazao kao uzaludan, bio unapred osuđen na neuspeh.
Kroz razmenu gledišta dvojica ljudi, koje je razdvajao okean, ali ih je spajala zajednička ljubav prema Srbiji i srpskom narodu, tragali su za odgovorom na pitanje "da li su postojale prilike da se poguban tok događaja donekle preusmeri u povoljnijem pravcu, i ko je kriv zbog toga što su te prilike propuštene?".
Marković je zapazio da su se obojica autora našla na rodoljubivom zadatku da pokušaju da se stvori nešto novo na ruševinama Jugoslavije. On je visoko ocenio spremnost Ćosića da bude iskren i nemilosrdan prema samom sebi ne prećutkujući svoje zablude i greške.
Odlika svih tekstova sakupljenih u knjizi je da nikada ne odstupaju od humanističkih ciljeva, istakao je Marković i preporučio čitaocima da se upoznaju sa mudrošću koja se bazira na velikom iskustvu jer to može da pomogne da se nađe izlaz iz krize u kojoj je srpski narod i cela država.
Đorđević se prisećao prvih susreta sa Ćosićem i kako su gradili mostove poverenja i iskrene komunikacije obostrane ljubavi prema otadžbini i istakao da ova prepiska jeste sada deo istorije ali da su problemi o kojima su razmenjivali mišljenja i danas prisutni pa je, po tome, veoma aktuelna. On je izneo svoje uverenje da bitne promene koje su neophodne i do kojih mora doći ne mogu da se izvedu bez učešća srpske dijaspore koja ima veliki intelektualni potencijal i poručio da je krajnje vreme da počnemo da se učimo na greškama koje su učinjene.
Ćosić je izneo genezu ličnog angažovanja na odbrani interesa srpskog naroda u okviru Titove Jugoslavije od 1968. pošto je prepoznao sunovrat politike koju je vodila tadašnja partijska vrhuška. On je ukazao na srpsku "drogiranost" jugoslovenstvom i odsustvo spremnosti da dođe do srpskog pomirenja zaraćenih strana u građanskom ratu.
Opisao je svoje prve kontakte sa političkom emigracijom na severnoamerickom kontinentu jer je tamo postao svestan provalije koja je deli od njihovih sunarodnika u otadžbini koja mora da bude premošćena ukoliko se želelo da preživimo kao narod. Ćosić je izrazio žaljenje što domaća javnost nije prepoznala značaj Kongresa srpskog ujedinjenja u čijem je osnivanju učestvovao Đorđević i prihvatila pruženu ruku pomirenja.
Poseta delegacije Kongresa Srbiji bila jer prilika da Ćosić započne razgovore sa Đorđevićem koji su se nastavili prepiskom.
