Izvor: Kurir, 29.Okt.2014, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DO SADA NEPOZNATA SVEDOČANSTVA Venecijanski MMF ucenjivao Nemanjiće!
Mleci od nas kupovali sirovine, a sprečavali da ovladamo prerađivačkim tehnologijama. Na Balkanu uspostavljena rođačka vladavina. Zaboravili smo sopstvena iskustva i nasleđe
Interesi velikih sila na Balkanu bili su i ostali jedina mera njihove naklonosti prema Srbiji. To je uobičajen način vođenja spoljne politike moćnih država, koje moć dokazuju izazivanjem i upravljanjem krizama na tradicionalno trusnim područjima. U Srbiji se to često ne razume, pa se trenutne političke >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << naklonosti velikih sila proglašavaju doživotnim ljubavima, kažu istoričari.
- Naša je tradicija da nastupamo naivno kao deca, očekujući pravdu, potvrdu i podršku od moćnih zemalja koje se vode isključivo svojim interesima - kaže istoričar Borisav Čeliković, urednik biblioteke Sabornik u Službenom glasniku. - U naporima da dobijemo od nekog pohvalu i da nas neko primi u svoj tabor, zanemarujemo stare greške i ponavljamo ih. Zaboravljamo i ono u čemu smo zaista bili dobri i veliki, pa gubimo samopoštovanje. Za to je odgovoran deo srpske elite koji se s prezrenjem odnosi prema svojim tradicijama, iako ih ne poznaje, a nekritički usvaja tuđe, čak i kad su neprijateljske, pišu Novosti.
Biblioteka Sabornik izdaje knjige koje se bave malo poznatom srpskom prošlošću. Prošlost nam nije nepoznata zato što o njoj nema svedočanstva i dokumenata, već zato što se oni ne istražuju. Zato su najdragocenije knjige koje otkrivaju vremena i događaje u kojima je formiran identitet Srbije i Srba, ali i sliku koju su drugi narodi stekli o nama.
- Često se potcenjuje moć tradicionalnih predubeđenja, mitova i uverenja u odnosima naroda i država - veli Čeliković. - Ovu grešku je kod nas napravio deo intelektualne elite koji je kritičko sagledavanje srpske istorije pretvorio u njeno poricanje. Taj proces je započet u doba „integralnog jugoslovenstva“, vrhunac je doživeo u vreme komunizma, a i danas traje. Zaboravili smo sopstvena iskustva i nasleđe, a nismo pročitali ni razumeli kako su nas drugi videli. To je opasno za narod koji živi na mestu gde se vekovima ukrštaju interesi velikih sila i civilizacija.
On smatra da se moramo vratiti do Srednjeg veka da bismo razumeli kako su formirana uverenja i predrasude o Srbiji. Knjiga „Srbija i Venecija od 6. do 16. veka“ akademika Momčila Spremića, koji je istraživao mletačke arhive, otkriva do sada nepoznata svedočanstva. Približava nam sliku srednjovekovne srpske države koja je civilizacijski bila deo „vizantijskog komonvelta“, a ekonomsku moć je sticala trgovinom s Mletačkom republikom. Venecija je bila glasnik novog doba u kome će patrijarhalni autoritet careva i kraljeva zameniti autoritet vladavine finansijsko-trgovačke oligarhije.
- Istraživanje srednjovekovnih arhiva dalo je veoma aktuelne podatke - kaže Čeliković. - To je vreme kad Mletačka republika doživljava uspon jer ima evropski monopol u bankarstvu, trgovini i pomorskom transportu. Ona iz srednjovekovne Srbije kupuje sirovine, a sprečava da se u nju prenesu prerađivačke tehnologije. Mleci srpske vladare uslovljavaju kreditima kao neki srednjovekovni MMF, čak i kad je reč o nabavci oružja za suprotstavljanje najezdi Osmanlija. Venecijanci i u trenucima kad se odlučuje o sudbini Evrope na prvo mesto stavljaju svoju zaradu.
Retuširane slike
Samo uz pomoć novih činjenica o prošlosti rasvetliće se retuširane slike koje su Srbi stvorili o sebi.
- Mi volimo lepe mitske slike, kao kad govorimo da su zvona na crkvi Notr Dam u Parizu zvonila slaveći Kosovski boj kao hrišćansku pobedu - kaže Čeliković. - Zaboravljamo da je samo tri meseca posle Kosova ugarski kralj Sigsimund poveo krstaški rat za osvajanje „šizmatičke“ pravoslavne Srbije. Čekao je da se srpske vojne snage istroše u ratu, da bi lakše pokorio srpske teritorije. To je celovita slika 1389. godine o kojoj valja razmišljati i danas
Srbi su bili Romeji
Proipadnost romejstvu nije poništavala srpsku etničku, jezičku i svaku drugu pripadnost i identitet, kaže prof. dr Vlada Stanković.
- Naprotiv, samo zato što je pripadala u potpunosti vizantijskom svetu, srednjovekovna Srbija je mogla da razvije i nacionalni identitet i nacionalne vrednosti - objašnjava dr Stanković. - Sveti Sava dobija crkvenu samostalnost i položaj arhiepiskopa od cara, a ne od patrijarha, kako se često ističe, jer je bio carev rođak i zato što je u potpunosti pripadao vizantijskom svetu. Time je Srbija izuzeta od neposrednog uticaja jedne grane romejske vlasti i postala porodični posed jedne grane Nemanjića. Zbog određene unutrašnje samostalnosti koja je uslovila da srpska crkva postane potpuno nacionalna, nikada se nije razvila politička pripadnost romejstvu i Romejima, nadnacionalnoj kategoriji koja je predstavljala „političku“, a ne stvarnu naciju.
(Novosti/B. Subašić)
