Izvor: Blic, 27.Sep.2017, 16:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"DECA SVE VIDE I OSETE" Mališane prvo vode VRAČARAMA, pa tek onda PSIHOLOZIMA
Roditelji svoju decu vode psiholozima i drugim stručnjacima tek kad se desi neki društveni ekces, a često pre toga kad uoče kod mališana emocionalne ili socijalne promene ili neku vrstu depresije vode ih nadrilekarima ili vračarama. Kažu to psiholozi, upozoravajući da roditelji nikada ne bi smeli tenzije izražavati pred decom, kao ni pesimizam, teskobu, probleme sa nesanicom.
- Time samo inficiraju decu, jer oni saosećaju s njima i neminovna je identifikacija s tim nepoželjnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << osećanjima, a to primeri u praksi govore. Tamo gde su roditelji opterećeni i stalno potenciraju neraspoloženje, deca to vide, osete i ona se identifikuju s njima, što je u praksi često vidljivo - upozorava psiholog Aleksandar Milić.
Kako ističe, kad god dođe do nemogućnosti zadovoljenja socijalnih i emocionalnih potreba, lišenost se odražava na pad emocionalnih snaga kod dece, pad raspoloženja, osetljivost, ranjivost, krhkost.
- U tim uzrastima nije poželjno etiketirati decu i govoriti o depresiji i anksioznosti, već o simptomima koji su deo svakodnevnog života, a to su plašljivost, ljutnja, agresivnost, nezadovoljstvo, durenje, plač i određeni oblici somatizacije - rekao je Milić.
Sa decom, kako ističe Milić, treba razgovarati, osetiti šta je to što stvara te prepreke i lišenost te lagano stvarati dobre navike i okupirati ih kreativnim zanimanjem u zavisnosti od uzrasta, a nikako da budu usmerena na računar. Ono što je veliki problem, kako upozorava, roditelji ne traže uvek pomoć psihologa, već prvo idu kod nadrilekara.
- To je ovde jako prisutno. Prvo ih vode vračarama pa onda doktorima. Smatram i da u veronauci u školama ima izvora praznoverja. Primećujem veliki uticaj veronauke na razvoj praznoverja kod dece pa i strahova i depresije. To nije jedini faktor, ali je veliki nedostatak da na jednom času učimo biologiju, hemiju, a na drugom sasvim suprotno - kazao je Milić.
Sonja Stančić, psiholog, ističe da roditelji dovode decu zbog tzv. depresivnog raspoloženja, odnosno negativnog pogleda na sebe ili svet.
- U predtinejdžerskom periodu javlja se snižena energija kod deteta zbog, koliko god to roditeljima ružno zvučalo, nebavljenja detetom. Ono nema šta da radi već da sedi u sobi i zabavlja se igricama. Posle izvesnog vremena roditeljima postane čudno zašto neće da izađe napolje i igra se sa drugarima. Dakle, nismo se adekvatno bavili kada je trebalo - kaže Stančićeva.
Ta snižena energija je, kako navodi, posledica fizičkih faktora jer dete nije imalo dovoljno stimulacije. U tinejdžerskom periodu, kako navodi, zbog fizioloških promjena oni počinju da gledaju na svet drugim očima, postaju racionalniji, uviđaju odnose između ljudi, počinju da se dopadaju jedni drugima, i to rađa nesigurnost i strah, ali su to lako rešive stvari i najmanje zavise od deteta.
- Roditelji dovode decu da se profesionalci bave njima i kažu da ne mogu više s njima da izađu na kraj i ne znaju šta da rade. Reaguju kada se desi neki društveni eksces, kada neko ukaže na te probleme. Dete je ogledalo porodice, a problem je što ne pružamo deci da izraze emocije i pričaju o njima i to je problem već kompletnog sistema - ističe Stančićeva.
Psiholozi ističu da najviše pažnje treba posvetiti roditeljima, razgovarati u školama, jer mnogi roditelji su nespremni za rad sa decom.
Upozoravaju da je i nastava često izvor depresije i anksioznosti ukoliko je pod presijom.
Problemi kod dece
