Izvor: Glas javnosti, 27.Mar.2013, 13:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvajte novčanike, džeparoši vrebaju
BEOGRAD - Zeleni venac, autobuska i železnička stanica tri su tačke na kojima caruju džeparoši. Devedeset odsto džepnih krađa dešava se u vozilima gradskog prevoza.
"Džeparoši
u poslednje vreme naročito vole da rade na ulazu u vozila, jer kada
žrtvu ,,odrade”, ona uđe u autobus, vrata se zatvore, a oni ostanu na
stanici, na sigurnom. Čak i kad oštećeni primeti da je odžeparen, kasno
je, jer vozilo je već krenulo. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << To nisu sitne krađe", kaže Aleksandar
Mitrović, šef Odseka za suzbijanje džepnih krađa.
Mitrović za Politiku objašnjava da se dešavalo se da putnici u
prevozu ostanu i bez 20.000–30.000 evra, iako su ih nosili u unutrašnjem
džepu košulje.
"Naši ljudi još nisu naviknuti na mere predostrožnosti za platne
kartice, za koje često spajalicom zakače pin-kod. Zbog toga je jedna
sugrađanka ostala bez milion dinara", kaže Aleksandar Mitrović.
U poslednjih šest godina džeparenje je u prestonici u porastu, a u prošle tri godine gotovo da je udvostručeno.
"Razlog je u neadekvatnoj politici pravosudnih organa koji ovo delo
ne smatraju društveno opasnim. A džeparoši su konstantno na ulici,
najčešće žive od toga i dnevno mogu da izvrše i po desetak dela. To su
veliki troškovi, jer ljudi moraju da vade nova dokumenta, a i nekad zbog
ukradenog novca ne mogu da kupe hranu, lekove…. Džeparenjem se uglavnom
bave narkomani, alkoholičari i kockari", objašnjava Mitrović i ističe
da policija može džeparoše da privede i zadrži u pritvoru, u skladu sa
zakonom, najduže 48 časova.
"Sudija posle tog vremena neće uopšte ni da ih primi, pa smo
primorani da ih pustimo na slobodu i čak angažujemo za njih službenog
advokata, što se plaća iz budžeta MUP-a. Ako oni sami angažuju advokata,
kada izađu još više kradu kako bi platili pravnu pomoć", ističe
Mitrović.
Postavlja se pitanje koja je svrha zadržavanja lopova, osim što ih policija na dva dana fizički sklanja sa ulice.
"Mi
pišemo krivične prijave protiv njih, ali te prijave idu redovnim putem
tako da neki postupci traju i po pet godina. Sve vreme dok traju
postupci oni su na slobodi i kradu", ističe Mitrović.
Po pravnoj teoriji, džepna krađa se smatra lakim krivičnim delom za
koje je predviđeno maksimalno tri godine zatvora ili novčana kazna. U
Beogradu ima oko stotinak domaćih džeparoša.
Kada bi se oni našli na tri godine iza rešetaka problem džeparenja bi
bio gotovo iskorenjen, jer ne bi imao ko da obuči nove „kadrove”.
Džeparenje je veština, umeće, to ne može da radi svako. Džeparoši se i
po dve, tri godine obučavaju na ulici. Idu sa nekim ko se time bavi, uče
zanat koji tretiraju kao umetnost i postoji razlika zavisno od toga
kako umeju da završe posao.
Pravi džeparoši nikad ne primenjuju fizičku silu niti na taj način
privlače pažnju. Upravo po tome, objašnjava Mitrović, da li nekoga
moraju da gurnu ili otrgnu plen iz ruku, vidi se da još nisu savladali
džeparošku veštinu. Uglavnom rade sami ili u paru, prvenstveno zbog
podele plena, a i zbog zakonske kvalifikacije.
Politika
