Izvor: Blic, 26.Jan.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvajte i negujte kreativne ljude
Kreativno razmišljanje je osnova svakog biznisa. Kreativnost se može opisati kao sposobnost da se stvaraju nove i neuobičajene ideje. Te ideje mogu biti manje ili više zanimljive, originalne, duhovite, apstraktne, itd. Sa aspekta menadžmenta, međutim, da bi proces kreativnog mišljenja, kao i atmosfera podsticanja i negovanja kreativnosti u nekoj kompaniji imali svoje opravdanje, te ideje za tu organizaciju moraju imati praktičnu i materijalnu vrednost, odnosno moraju biti primenljive u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << biznisu.
Kreativne ideje koje se na svom "razvojnom putu” transformišu u korisne proizvode i usluge, i koje imaju praktičnu primenu, zovu se inovacije. Kreativnost je podloga za inovacije, a inovacije su rezultat primenjene kreativnosti. Svaka kreativna ideja ne mora postati inovacija, ali nema inovacije bez kreativnosti. Nažalost, većina ljudi gubi dobar deo svoje kreativnosti odrastajući. Istraživanja pokazuju da do 40. godine ljudi zadržavaju samo oko dva odsto svoje dečje kreativnosti, koju su imali kada su bili petogodišnjaci.
Ključ za poboljšanje sopstvene kreativnosti u odraslom dobu je u svakome od nas i pre svega podrazumeva da dopustimo kreativnim potencijalima da se razvijaju kroz čitav naš život. Nikada ih nemojte zaključavati ili sputavati! Ako ljude pitamo da li su kreativni, većina njih odgovara odrečno. Dajući takav odgovor, neki od njih sebe veoma dobro procenjuju, ali većina, ipak, nije baš potpuno u pravu. Istraživanja pokazuju da je kreativnost većim delom urođena, ali isto tako treba znati da postoje tehnike i metode kojima se kreativno i inventivno mišljenje, kao važno oruđe u rukama menadžera, podstiče, razvija i kultiviše. Okruženje u kome egzistira i deluje menadžment savremenih kompanija, nalazi se u stanju permanentnih promena, koje su istovremeno i šansa i opasnost za kreativce. U ovim burnim vremenima, kreativnost zauzima temeljno mesto. Rađanje ideja vuče uspešne kompanije napred, a njihovo pomanjkanje ih unazađuje i ostavlja u zapećku. Samim tim, i uloga menadžera postaje sve složenija. Menadžeri imaju autoritet da omoguće, podstaknu i pokrenu proces istraživanja novih, kvalitetnijih, kreativnijih proizvoda i usluga i inventivnijih načina kako da se postojeći poslovi obavljaju bolje, brže, lakše i kvalitetnije. Oni mogu da budu pokretači eksplozije kreativnosti i drugih potencijala zaposlenih, ali isto tako mogu svojim krutim stavom i rigidnošću ugušiti svaku pomisao ljudi na kreativno mišljenje.
Međutim, svako od nas u svom ličnom radu može primenjivati jedan od najjednostavnijih načina za podsticanje sopstvene kreativnosti, a to je koncentrisati se, posvetiti malo vremena razmišljanju samo o jednom problemu i pokušati osmisliti što više različitih načina za rešavanje tog određenog problema. Pri tome, nije uopšte nije važno da li su sva tako osmišljena rešenja do kojih dođemo praktična i realno izvodljiva sada i u ovom trenutku.
Naime, prvi korak sastoji se u generisanju što većeg broja raznih ideja. Vrednovanje, praktičnost, realnost i isplativost svake od tih ideja obavlja se kasnije. U taj proces prikupljanja ideja, da bi one bile kreativne, trebalo bi uključiti i sopstvenu podsvest, tako što ćete se potpuno opušteni prepustiti vlastitim razmišljanjima, odnosno kao što su nam govorili kada smo bili deca – "pustiti mozak na pašu”. Pri tome se ne treba obeshrabrivati time što već prva ideja nije revolucionarna, jer ni najveći svetski izumi nisu nastali odjednom! Uobičajeno je da čoveku padne na pamet mnogo ideja pre nego što se doseti one prave, one koja odgovara situaciji ili problemu koji bi trebalo rešiti. Kada smislimo najbolje rešenje za dati problem, moramo ga i implementirati. Implementacija je ujedno i najteži korak jer podrazumeva da vašu ideju podrže i drugi.
