Izvor: Politika, 20.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovek koji je rešio da doživi stotu
Užice – Čudi se i staro i mlado u Sevojnu kada na jednom od nadgrobnih spomenika u ovdašnjem groblju pročita: Andrija Božović (zvani Kum-Delija) 1937–2037. A taj Andrija, živ i zdrav, u sedamdesetu ušao, puca od zdravlja. I rešio da doživi stotu, pa još to i na porodičnoj grobnici uklesao.
– Rekao sam ćerkama i unucima: ako umrem pre stote, napisano da se ne menja. Toliko hoću da živim, a Bog je zacrtao koliko treba – priča nam Andrija, "čist poljoprivrednik", >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kako kaže, čija je kuća koju stotinu metara od pomenutog groblja. Pa otkud baš okruglo sto godina, pitamo ga, a on, i zbiljom i šalom, objašnjava, onako izokola. Veli, pitao je Gospoda boga dokle će da živi, a ovaj mu rekao: onoliko koliko hoćeš.
– E, kad je tako, ja na spomenik uklešem da ću umreti 2037. godine. Kad se drugi čude, pa me pitaju što to radim, onda im odgovorim: ja sam svoje napisao, a vi pišite šta hoćete. Ali, jes', oni ne smeju.
Andrijin život je nesvakidašnja priča, još od detinjstva. Rodio se 24. marta 1937. godine, ali, kako kaže, sada ne sme da puca na svoj rođendan da se ne pomisli da slavi dan kad nas je NATO počeo da bombarduje. Šesto dete u roditelja – najmlađi i najluđi, dodaje – i dok su braća i sestre otišli kud koji, on ostao na imanju. Drugi se zapošljavali u sevojničkim valjaonicama, na koje puca pogled od njegove kuće, s malo rada velike plate primali, a Andrija obrađivao 16 hektara imanja, rabadžijao s volovima i konjima, orao traktorom njive sebi i drugima, mučio se. Sramota bi ga bilo, veli, da bude zaposlen, kod ovolikog imanja. Dan-danas, veran je svom opredeljenju: ima 40 ovaca, voće i povrće, ispekao je 50 kazana rakije, radi kao momak.
Kad su nastupile devedesete, rešio je da se politički aktivira. Tako se i zadesio 5. oktobra 2000. ispred Savezne skupštine.
– Ovaj sat na zidu u mojoj kući je iz Skupštine, doneo sam ga i dva dana je kroz Užice nošen, kao trofej. Od tada je kod mene. Neki me napadaju što ga ne vratim. Ja im odgovaram da ću ga vratiti kad Srbija bude kraljevina – kazuje Božović, kod koga vreme na ovom satu stoji, jer sat radi na struju, a on ga nije ni priključivao.
Pre više od deceniju, Andriju su nesreće pogodile: prvo mu je umrla supruga, pa zatim i sin stradao u udesu u Subotici, gde je s porodicom živeo. Oboje je Andrija sahranio u porodičnoj grobnici, na kojoj je najpre njima, pa sebi nadgrobne spomenike podigao. Ipak, u starosti sada nije sam. Iz Subotice su mu u Sevojno došli da s njim žive snaha i dva unuka.
I sve što snalazi Andriju Božovića on nekako preko glave pretura. Zdrav ko srna, kaže, ide ka stotoj. To mu je želja – zapisao ju je na spomeniku, pa dokle dogura...
[objavljeno: ]
