Izvor: medio.rs, 01.Jan.2015, 16:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cola otkrio sta nikada ne bi oprostio
Takvi ljudi bi bili precrtani
U intervjuu za magazin Puls, jedan od najpopularnijih pevača na našim prostorima, Zdravko Čolić , otkrio je neke detalje o sebi, ali i svojoj porodici.
Ko je stroži roditelj, vi ili vaša supruga? Prepoznajete li sebe u ćerkicama kad ste bili njihovih godina?
– Prepoznajem po temperamentu, po nestašluku i po tome što baš ne slušaju sve što im mama i tata kažu. Majka je stroža. Taman posla da ja >> Pročitaj celu vest na sajtu medio.rs << budem stroži kad su devojčice u pitanju! Ali to je sasvim normalno, majka vaspitava, mora da se uspostavi disciplina i da se poštuje reč.
Ima li i kod vas u porodici one podele – jedno dete privrženije ocu, drugo majci?
– Ne znam… Obe vole mamu na jedan način, a tatu na drugi. To je ista ljubav, ne možeš reći ko koga više voli. Tata je tu za neke stvari, mama za druge. Umeju meni onako izokola da priđu kad im nešto treba, i tada nastupa očinska ljubav (smeh).
Una polako ulazi u pubertet. Kako je boriti se s tinejdžerkom? Je li lakše ili teže nego što ste pretpostavljali?
– To pitanje možda je bolje za ženu nego za mene. Najvažnije je da ima discipline i da ne popuštam, nego da budem na ženinoj strani, što je sasvim normalno. Tada dete nema mogućnost da pobegne od pravila.
Traži li vam Sandra da joj nekad kod kuće nešto otpevate za njenu dušu? I koja je vaša pesma omiljena ćerkama?
– Nemamo takav odnos prema mojim pesmama. Preslušaju se, vole se te pesme, ali ne zamaramo se njima, a ne zamaramo ni decu. Kad je nešto novo, kad se, na primer, tek čuje na radiju, onda to bude predmet diskusije. Kao i druga deca, i moje ćerke više vole brže pesme. I one će biti na koncertu u Areni. S poslednjeg albuma izabrale su dve brže pesme koje vole da čuju, „Esma” i „Šok, šok”.
Šta je to preko čega nikada ne biste mogli da pređete?
– Kad bi me neko uvredio na nacionalnoj ili verskoj osnovi, kad bi me povredio duhovno i psihički, moj ego i mene kao čoveka. Mislim da takve stvari ne bih oprostio. Na primer, ljudi se potuku, pa se posle izmire, ali kad bi mi uradio nešto zlo što bi ušlo u dno moje duše, takav čovek bio bi precrtan. To se kod mene teže prašta nego išta materijalno.
Kad se osvrnete na svoj život, da li biste neke stvari sada drugačije uradili ili ne biste ništa dirali?
– Pa, ne bih ja tu ništa dirao. Možda jedino u okviru mog ličnog ekonomisanja… To bih pokušao da promenim. E sad, da li bi to bila ulaganja u nešto ili revnosnija, rigoroznija briga o novcu, i to ne toliko o štednji koliko o racionalnijem i pametnijem raspolaganju njime...
.jpg)
