Izvor: NoviMagazin.rs, 02.Mar.2015, 17:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ćirković: Tenzije prirodne, vlada ih prepoznaje

Tenzije između vlade i nezavisnih tela i civilnog sektora su prirodne i jedna zrela vlada treba da zna da ih prepozna, a mislim da to ova vlada jeste, izjavila je danas direktorka vladine Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Ivana Ćirković.

"Rekla bih da to nije nesporazum, već da su to prirodne pozicije koje imaju svaka od delova vlasti - izvršna, zakonodavna, nezavisna tela, a onda i organizacije civilnog društva. Svako zauzima svoju prirodnu poziciju u svom delu >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << posla i naravno zastupa jednu od određenih strana, te može da liči da su u pitanju nesporazumi", rekla je Tanjugu Ćirković.

Veruje da je to sve jedan "konstruktivni susret različitih aktera" koji suštinski treba da imaju zajednički cilj, a to je izgradnja demokratskog, inkluzivnog društva, koje treba da prosperira i počiva na zakonima koji se primenjuju.

Kako kaže, tenzija nastaje u onim trenucima kada korektivni faktori - organizacije civilnog društva koje prate rad vlade ili potencijalnu nedoslednost u primeni zakona i regulatorno telo kome je to u nadležnosti, podsećaju vladu i upućuju na nedoslednosti koje postoje - gde ne postoji primena zakona, na koji način se određeni procesi ne odvijaju transparentno, gde više nedostaje učešće građana…

"Na vladi je da odgovori i osigura da sve te stvari teku u najboljem mogućem redu", poručujeĆirković i objašnjava da je sa aspekta većeg učešća građana neophodno da sve više otvara procese i omogućava da sve informacije budu redovno plasirane.

Prema njenim rečima, neophodno je da se omogući da svi ti faktori nađu svoje mesto kako u procesu pripreme i primene odluka, tako i kasnije u njihovom praćenju.

Ćirković napominje da do uspostavljanja Kancelarije, pre četiri godine, nismo imali dobar deo elemenata - pravnih, finansijskih i institucionalnih mehanizama koji bi trebalo da omoguće veće uključivanje građana i organizacija civilnog društva u proces donošenja odluka.

"Po meni, suštinski sistem se i reformiše tako što se definiše ceo set regulativa koji je obavezan za sve nivoe vlasti, a kako bi omogućio da se informacije o svim procesima koji se dešavaju u vladi redovno plasiraju", rekla je Ćirković.

Smatra i da je dosledna primena zakona još uvek karika koja nedostaje i zbog čega se stvara tenzija.

"I dalje u velikoj meri imamo na spisku usvajanje brojnih procedura, njihovo usklađivanje sa zakonodavstvom EU. Brojni od tih akata nisu našli svoju primenu ili nisu nađena prava rešenja i to je upravo ono mesto na koje upućuju organizacije civilnog društva koje su više u direktnoj saradnji sa korisnicima sistema i samim građanima", rekla je Ćirković.

Kako kaže, civilna društva upravo podsećaju na koji način određeni zakoni ne mogu da nađu primenu za koju se donose.

Ipak, ističe da osnivanje Kancelarije na čijem je čelu i izrada Nacionalne staretegije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva pokazuju volju vlade da se tim pitanjima bave.

Ona je kao značajno ocenila to što će Srbija po prvi put dobiti Nacionalnu strategiju za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, podsećajući da je ona u procesu izrade.

"Kroz strategiju smo prepoznali značajne izmene propisa i skoro smo u pretfinalnoj fazi", obijasnila je Ćirković podsećajući da je proces otpočeo u februaru prošle godine.

Ona je ocenila i da osnivanje Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom ide u prilog tome da je vlada svakako pre četiri godine donela značajnu odluku - da napravi instituciju koja isključivo u svom mandatu ima bavljenje pitanjima od interesa za civilno društvo.

"Kancelarija nastavlja i radi u tri prethodna saziva vlade tako da političke promene nisu dovodile u pitanje ovu vrstu institucije. Mislim da je veoma važno da građani vide napore koji se čine u čitavom moru nagomilanih problema i reformi koje se sprovode", rekla je Ćirković.

Veruje da predstavnici civilnog društva shvataju da Vlada radi, ali objašnjava da ima onih oganizacija koje kritički rade i kojima je u opisu posla monitoring rada Vlade.

Na pitanje kakav je odnos građana prema civilnom društvu, Ćirković navodi da je ta slika bila puna nerazumevanja i nedostatka podrške.

Ističe da su posebno u vreme demokratskih promena, kada su se organizacije formirale na osnovu zahteva koji su dolazili spolja i bile masovno finansirane donatorskim sredstvima, bar većini građana bile nedostupne i nerazumljive.

"Međutim, prema poslednjem istraživanju od prošle godine, slika je mnogo bolja i znatno se promenila i na lokalnom i na nacionalnom nivou. Pokazuje se mnogo bolji trend prepoznavanja organizacija, pre svega onih koji deluju kao pružalac usluga, odnosno onih koji su u direktnom kontaktu sa građanima, bilo da se radi o uslugama socijalne zaštite, besplatne pravne pomoći ili o bilo kojim drugim vidovima gde građani direktno komuniciraju", rekla je Ćirković.

Ipak, ostao je onaj deo, koji je građanima jos uvek nedovoljno jasan i razumljiv, a to su javne politike i upravo je to mesto na kome organizacije civilnog društva treba više da rade, kako bi osigurali veće informisanje i podršku građana za sprovođenje reformskih procesa, zaključila je Ćirković.

Nastavak na NoviMagazin.rs...