Izvor: Blic, 04.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čipovi koji obnavljaju pamćenje
Tek rođeni mališani neće, na primer, uopšte polagati vozački ispit. Njima će u vreme kad budu stasali za vozače biti ugrađen čip sa svim potrebni znanjima iz ove oblasti. Naravno, to je samo jedan detalj onoga što nas očekuje jer će u dogledno vreme sve znanje koje je čoveku potrebno biti moguće „steći" jednostavnim programiranjem čipa implementiranog u naš mozak!?
Zapravo to bi mogao biti i kraj školskim mukama i dosadnim bubanjima lekcija, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i kraj ocenjivanja, ponavljanja i sl...
Iz današnje perspektive ovo zaista zvuči radikalno, ali u slučajevima odumiranja moždanih neurona izazvanog bolestima kao što je Alchajmerova, ovako nešto uliva dosta nade.
Tim američkih naučnika uveliko radi na projektu koji bi u doduše ne tako bliskoj budućnosti predstavljao revoluciju u okviru medicine i obrazovanja.
Sve je počelo naizgled naivno. Jedan od naučnika iz tima eksperimentisao je ubadajići tanke igle u moždano tkivo pacova koje je zatim povezivao sa silicijumskim čipom. Posmatrajući reakciju između pločica i neurona pod mikroskopom, ustanovio je da oni „komuniciraju".
Inspirisan ovim otkrićem, istraživački tim sastavljen od stručnjaka iz oblasti bioinženjeringa, računarstva i matematike kreira čip koji oponaša čak 12.000 neurona. Ukoliko im ovakva zamisao pođe za rukom, onda će i obnova pamćenja kod čoveka biti zaista moguća.
Naime, dosta se uznapredovalo na polju neuroinženjeringa. Osobe koje su izgubile sluh ponovo ga mogu dobiti ugradnjom veštačkog puža, slepi mogu progledati pomoću veštačke mrežnjače" Najrevolucionarnije rešenje za sada predstavlja tzv. senzor putem koga osobe koje su izgubile mogućnost pomeranja udova mogu, na primer, mislima otvarati šaku. Niz matematičkih formula (algoritama) učitanih u čip unutar mašine predstavlja rečnik pomoću kojeg računar razume moždane nadražaje i pretvara ih u pokret.
Sistem komunikacije između mozga i mašine je jednosmeran, ali čipovi na kojima se još radi moći će da oponašaju most između oštećenih delova mozga. To je veliki zadatak za naučnike jer treba dekodirati elektronsku lozinku pomoću koje ćelije mozga komuniciraju.
Spajanje ovakvih čipova i mozga čoveka očekuje se za najmanje 15 godina.
Program za nova zanimanja
Pored medicinskih, nova tehnologija spajanja i komunikacije između čipa i ćelija mozga ima i druge aspekte koji su još uvek samo fantazija, ali ne i nemoguće zamisli. Naučnici već realno projektuju situaciju u kojoj će u budućnosti biti moguće da u svoj implant učitate program za novo zanimanje. Time ne dobijate veštačku, već „ubrizganu" inteligenciju i sve što se od vas očekuje jeste da razvijete motoriku i upotrebite svoje znanje. Ako ste se već, recimo, izvestan broj godina bavili jednim poslom, i isti vam je dosadio, jednostavno možete „obrisati" prethodno znanje i učitati neko novo. Inženjer bi, na primer, mogao biti doktor. Interesantno, ali zastrašujuće.
