Izvor: Blic, 10.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekaju zimu u izgoreloj kući
Čekaju zimu u izgoreloj kući
PRIJEPOLJE - Mada nismo tražili pomoć da obnovimo izgorelu kuću, mnogi su se ponudili da nam pomognu i dali nam lažnu nadu. Nakon tragedije bugarskih đaka, kada smo rizikujući sopstveni život spasavali decu iz nabujalog Lima, ramena su nam danima bridela od tapšanja i čestitanja onih koji su trčali da nas zagrle pred kamerama. Danas nas duša boli zbog lažnih obećanja i saznanja da smo iznevereni i u našoj nesreći ostali sami.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Ovo su reči Zuhdije Ahmetovića (47) iz Gostuna koji je sa sinom Zaimom (19) spasavao bugarske đake iz nabujalog Lima kada se aprila prošle godine njihov autobus survao u ovu reku. Njih dvojica dočekuju drugu zimu u kući uništenoj u požaru, razočarani i bez nade da će im stići obećana pomoć.
- Osim Skupštine opštine Prijepolje, koja nam je odmah nakon požara iz opštinske kase, umesto kredita koji smo tražili, bespovratno dodelila 20.000 dinara, niko nam više nije pomogao. Posle novinskih napisa o požaru i našoj tragediji, pomoć u sanaciji objekta obećali su čelnici opštine Bijelo Polje, a krajem prošle godine i novoformirane lokalne vlasti u Prijepolju. Pomoć su nudili i zvaničnici Vlade Srbije. Na njihov nagovor smo u maju, u dva navrata, svu potrebnu dokumentaciju slali Ministarstvu za kapitalne investicije, ali nisu nas udostojili ni odgovora. Da su nam poslali i negativan odgovor ne bi nas bolelo kao ovo ćutanje. Nekada lepa reč i mala pažnja znače više od novca - priča Zuhdija.
Bez krova nad glavom Ahmetovići su ostali 4. jula prošle godine, tačno tri meseca nakon nesreće u Gostunu i sletanja u nabujali Lim autobusa sa 52 bugarska đaka, kada je njih 12 stradalo. Vatru je u gluvo doba noći u sobi na spratu izazvala neispravna elektroinstalacija, a plamen je Ahmetovićima u nepovrat odneo pokućstvo i porodične uspomene.
- Te večeri su tukli gromovi nad kanjonom, kao one noći kada smo s komšijama hitali u pomoć nesrećnoj deci. Vatrena stihija je veoma brzo zahvatila čitavu unutrašnjost kuće i u pepeo pretvorila ono što su tri generacije Ahmetovića stvarale. Ostali smo na ledini bez igde ičega - priseća se Zaim. Mesecima nakon požara, Zuhdija i njegov sin Zaim potucali su se od nemila do nedraga. Konačili kod komšija, rodbine i Zuhdijine sestre u Prijepolju, ali se nisu žalili na svoju nesreću. Stisnuli su zube, zasukali rukave i, uprkos siromaštvu, krenuli od nule. Ubrzo su sanirali deo štete i za stanovanje osposobili sobičak u prizemlju nagorele kuće. U trošnoj dvospratnici podignutoj pre pet decenija na brežuljku iznad magistrale koja od Brodareva vodi ka Bijelom Polju još uvek miriše na garež. Krov prokišnjava, a nagorele grede i tavanica prete da se sruče na glavu stanara.
- Sreća u nesreći je što je Zaim uz pomoć prijatelja iz Bugarske već bio počeo da radi na benzinskoj pumpi 'Lukoila' u Brodarevu. Od njegove plate i ćumura za grilove koji pravimo i što nam je godinama bilo osnovni izvor prihoda uspeli smo da kupimo nešto crepa i nakon obećanja pomoći započnemo novu kuću bliže magistrali. Rekli su nam da je podizanje novog objekta jeftinije od sanacije. Udarili smo temelje i ozidali nekoliko redova blokova i zbog besparice stali. I pored tog što su nas razočarala lažna obećanja, nećemo se predati. Navikli smo na muke i patnje, pa ćemo pregurati i ovu - kaže Zudija. Željko Dulanović
