Izvor: RTS, 11.Apr.2013, 17:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čavoški: Uzrok rata odbijanje Kutiljerovog plana

Rat u BiH izazvalo Izetbegovićevo odbijanje Kutiljerovog plana, koji je bio pravedan, rekao veštak odbrane Kosta Čavoški na suđenju Radovanu Karadžiću. "A, zašto biste to morali da potpišete", upitao je ambasador SAD Aliju Izetbegovića pred njegovo odbacivanje već parafiranog sporazuma, tvrdi Čavoški.

Veštak odbrane Kosta Čavoški rekao je na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom da je rat u BiH izazvalo odbijanje lidera muslimana Alije Izetbegovića >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da potpiše plan za reorganizaciju BiH u tri nacionalna entiteta koji je sačinio portugalski diplomata Žoze Kutiljero.

Osporavajući nalaze iz izveštaja veštaka optužbe, profesor prava Čavoški je tvrdio da je Izetbegović odbio da potpiše sporazum o ustavnom preuređenju BiH, koji je već parafirao, pošto ga je tadašnji ambasador SAD u Jugoslaviji Voren Cimerman upitao: "A, zašto biste to morali da potpišete".

Izetbegović je, rekao je Čavoški, "znao da mora da bira između mira i suverenosti u BiH i on je izabrao drugo, što je izazvalo rat u BiH".

"Odgovornost za rat u BiH pada na one koji su odbili Kutiljerov plan, koji je bio pravedan"., napomenuo je Čavoški.

Na Karadžićevu sugestiju, Čavoški je rekao i da "tim planom nije bilo predviđeno nikakvo premeštanje stanovništva... niti bilo kakvi nasilni obračuni, a kamoli genocid".

Bosanski Srbi su, prema svedoku, tokom krize u BiH imali "tri politike" - očuvanje integriteta BiH u Jugoslaviji, a "kada to nije bilo moguće", sporazum sa muslimanima da bi BiH ostala u "krnjoj Jugoslaviji", da bi na kraju, radi "mirne Bosne", pristali i na nezavisnu BiH, uz uslov da, kao i drugi narodi, imaju svoju konstitutivnu, federalnu jedinicu.

Čavoški je izjavio i da "nije bilo ustavno-pravnog osnova da se Jugoslavija razbije", nasuprot nalazima veštaka optužbe, koji su preko tog pitanja prešli i "sa simpatijama gledali na secesionističke snage u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH".

Po svedoku, veštaci Tužilaštva pogrešno su interpretirali i ulogu JNA, "prikazujući da je ona branila isključivo srpske interese", iako je njena ustavna dužnost bila da brani teritorijalni integritet i suverenitet SFRJ.

"Ja sam smatrao da je trebalo upotrebiti JNA... i da je dužnost države da se brani i odbrani", rekao je Čavoški.

"Srbi imali legitimno pravo da se organizuju" 

Dok ga je Karadžić, koji se brani sam, ispitivao, Čavoški je rekao i da se protiv "protivustavnog čina secesije" nije mogao primeniti "nikakav ustavni čin" i da su "Srbi imali legitimno pravo da se organizuju" i "silom se suprotstave razbijanju Jugoslavije".

Čavoški je slično odgovarao i kada su mu tužioci u unakrsnom ispitivanju predočavali da su nezakoniti bili akti kojima su bosanski Srbi, po uputstvu Karadžićeve Srpske demokratske stranke, stvorili "krizne štabove", a kojima su, po optužnici, nasilno preuzimali vlast u opštinama u kojima su bili većina, ali i manjina.

Upitan o pomeranju stanovništva koje su zagovarali Karadžićevi saradnici, poput Nikole Koljevića, Čavoški je sugerisao da je to dozvoljeno, ukoliko je dobrovoljno, "kad se pomeraju granice".

Pošto mu je tužilac, u vezi sa Kutiljerovim planom, citirao Karadžićeve reči da neće potpisati ništa što bi "razdvojilo Srbe od Srba", svedok je rekao da su sličan stav imale sve tri zaraćene strane.

Kredibilitet veštaka odbrane, tužilac Alan Tiger nastojao je da ospori i navođenjem da je on bio član tima za odbranu Karadžića, dok se bivši predsednik RS skrivao.

Čavoški je to potvrdio, rekavši da mu je dokumente i spise od Karadžića dostavljao njegov brat Luka.

Suđenje Karadžiću biće nastavljeno u ponedeljak, 15. aprila.

Karadžić je optužen za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95. godine.

Nastavak na RTS...