Izvor: B92, 30.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
COVIC: "SAD INSISTIRAJU NA IZRUCENJIMA DO 31. MARTA"
Beograd -- U nedelju istice rok koji je americka administracija dala vlastima Srbije i Jugoslavije da ispune tri uslova - da prekinu pomoc Vojsci Republike Srpske, da albanski zatvorenici budu prebaceni na Kosovo i da se ostvari puna saradnja sa Medjunarodnim sudom za ratne zlocine u Hagu. Potpredsedniku republicke vlade Nebojsu Covicu, koji se u petak vratio iz Vasingtona, potvrdjeno je da vlada Sjedinjenih drzava i Kongres insistiraju da jedini do sada neispunjeni uslov - saradnja sa Hagom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << - do 31. marta bude ostvaren. Covic, za Radio B92, kaze da ne treba ocekivati preveliku fleksibilnost Amerike. "Njima je bitno da to bude 31. mart jer se radi o zakonu. Znate, to je situacija da treba da pomognete nekome da bi vam pomogao i to tako treba shvatiti, bez obzira na sve. Fleksibilnost postoji, ali ona nije velikog opsega, jer kad imate zakon, zakoni ne dozvoljavaju veliku fleksibilnost, jer onda ne bi bili zakoni nego ne znam sta drugo", rekoa je Covic.
Ukoliko se sa 31. martom ne treba igrati, pitali smo Nebojsu Covica hoce li u subotu ili u nedelju biti izrucenja optuzenih za ratne zlocine. "Ja nemam sta da vam dam ili ne dam odgovor, jednostavno ne znam. Puno ocekujete da znam, ali stvarno ne znam, da znam rekao bih vam. Ali znam sta je treci uslov vezan za sertifikaciju, tako da neke poslove treba da rade i drugi", rekao je Covic.
Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica jos jednom je, u pisanoj izjavi, obrazlozio svoje stavove o saradnji Jugoslavije sa Haskim tribunalom. On je istakao da se zalaze za saradnju sa tim sudom, ali na "pravno uredjen i civilizovan nacin". Kostunica je odbacio tvrdnje pojedinih, kako kaze, "srpskih i jugoslovenskih zvanicnika" da je "zapretio protestima u slucaju izrucenja" optuzenih za ratne zlocine.
"Stvari stoje sasvim drugacije. Zalagao sam se i zalazem se za saradnju sa Haskim tribunalom. To jeste nasa medjunarodna obaveza, ali se ona mora odvijati na pravno uredjen i civilizovan nacin, zarad ocuvanja dostojanstva i drzave i optuzenih i zarad buduce istine, a ne samo zarad, u mnogo cemu neizvesne, dolarske svote", navodi se u izjavi Kostunice. Predsednik Jugoslavije navodi i da su, "da je zakon donet blagovremeno, neka sudjenja po haskim optuznicama vec odavno mogla da pocnu ovde, u sklopu sudske saradnje".
Dolarska svota, koju predsednik Kostunica spominje, iznosi 135 miliona dolara. U pitanju je uslovljena direktna finansijska pomoc Amerike nasoj zemlji. Ta pomoc mozda jeste neizvesna, ali ono sto je izvesno jeste da Amerikanci, ako procene da tako treba, mogu da blokiraju interese Srbije u medjunarodnim finansijskim institucijama. Na pitanje Radija B92 kako americka vlada moze da ugrozi Srbiju u MMF-u i Svetskoj banci, potpredsednik Centra za liberalno - demokratske studije Boris Begovic odgovara - kako god pozele. "Amerikanci imaju svoju glasacku masinu i u jednoj i u drugoj medjunarodnoj finansijskoj instituciji. Naime, SAD su vlasnici 18,65 procenata akcija u jednoj i drugoj instituciji i toliko imaju i glasova pri donosenju odluka. Medjutim, ono sto je jako bitno, oni uticu na druge zemlje. Znaci, ne radi se samo o tome kako ce glasati Amerikanci, nego se radi o tome kako ce oni pripremati glasanje. Ukoliko americki predstavnik u jednoj ili u drugoj organizaciji da signal drugim zemljama koje imaju veliki broj glasova poput, na primer, Japana, onda nema dileme kako ce glasati Japan ili druge zemlje te vrste", istice Begovic.
Ocena premijera Zorana Djindjica da, u slucaju nesaradnje sa Hagom, Srbiji prete medjunarodne sankcije verovatno je preterana, ali je izvesno da bi se zemlja nasla u medjunarodnoj izolaciji, kaze za B92 Dzejms Lajons iz Medjunarodne krizne grupe. "Nece odmah doci do sankcija, ali ce prvo izostati americka pomoc, a tu je u pitanju ne bas tako mali iznos. Drugo, nece biti americke podrske u medjunarodnim finansijskim organizacijama. Isto tako morate biti svesni da uslovi o saradnji sa Haskim tribunalom nisu samo americki uslovi. Ako nema saradnje sa Haskim tribunalom postoji mogucnost da ce EU i Savet Evrope odbiti dalju saradnju i priblizavanje Jugoslavije evropskim integracijama. Drugim recima, Jugoslavija moze biti gurnuta u medjunarodnu izolaciju", kaze Lajons.
U samoj Srbiji traje prebacivanje lopte izmedju onoga sto zovemo saveznim irepublickim nivoom vlasti oko toga ko je zapravo odgovoran za saradnju sa Haskim tribunalom, pre svega za isporucivanja optuzenih.
Slucaj na kojem bi mogla da se opet lome koplja je "vukovarska trojka", oficiri bivse JNA Sljivancanin, Mrksic i Radic. Nema zvanicnih informacija gde se oni sada nalaze, ali, prema saznanjima medija, Veselin Sljivancanin je, nakon Vukovara, unapredjen u cin pukovnika i predaje na Vojnoj akademiji. Ko je nadlezan za vukovarsku trojku, vojska ili policija, pitali smo Zorana Dragisica, sa Fakulteta za civilnu odbranu. "Kada su u pitanju aktivna vojna lica, nadleznost za njihovo hapsenje ima vojna Sluzba bezbednosti, odnosno Vojna policija. Ukoliko su oni prestali da budu aktivna vojna lica, a nije u pitanju krivicno delo ucinjeno protiv oruzanih snaga, u tom slucaju njihovo hapsenje moze da izvrsi MUP Srbije. Medjutim, ovde je rec o hapsenju radi izrucenja medjunarodnom sudu za ratne zlocine, tako da je, kako sada stvari stoje, potpuno nejasna nadleznost. Vlada Srbije je donela uredbu o direktnoj primeni statuta Haskog tribunala, mi nemamo zakon kojim se regulise saradnja sa Haskim tribunalom i mogu se cuti razna prebacivanja loptice sa saveznog na republicki nivo, pa bi primenjujuci prema ranijim slucajevima kako se to desavalo, onda bi, ako je zaista postignut nekakav dogovor da vlada Srbije preuzme odgovornost vezanu za hapsenje haskih optuzenika, onda bi u tom slucaju MUP Srbije imao ovlascenje da uhapsi ova lica", rekao je Dragisic.
Politika uslovljavanja koju SAD vode prema Srbiji, prema recima predsednice Helsinskog odbora za ljudska prava Sonje Biserko, je logicna. Nakon godinu i po dana trpeljivosti Zapada prema sporosti ovdasnjih vlasti u saradnji sa Tribunalom, kao preduslova za uspostavljanje pravne drzave, ultimatum je logicni epilog, kaze Biserko.
"Rekla bih da je Zapad posle odlaska Milosevica prihvatio Srbiju rasirenih ruku i da je zapravo sprecio njen kolaps, da je prihvatio Srbiju u sve medjunarodne organizacije bez znacajnijeg uslovljavanja, ako se secate, nadajuci se da ce vlasti same u dogledno vreme, recimo nakon 6-7 meseci, same pristupiti nekim stvarima. Ovde se dosta govorilo, ako se secate, posle izbora da ce nase vlasti suditi osumnjicenima za ratne zlocine, medjutim do toga nije doslo. Tu je i slucaj hladnjace, to se samo registrovalo i bilo je u funkciji slanja Milosevica u Hag. Mislim da je znacajno to uslovljavanje utoliko sto ipak tera na neki red u smislu nekih prioriteta koji su neophodni u ovom drustvu kako bi se doslo do tih zeljenih pomaka na ekonomskom i na politickom planu i sada se pokazuje da nazalost DOS nije uspeo da se u tom smislu jasno artikulise", kaze Biserko.
