Izvor: N1 televizija, 29.Nov.2017, 16:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CEP: Alarmantno visok broj v.d. statusa u državnoj upravi
Srbija za dve godine nije mnogo napredovala u oblasti reforme javne uprave, posebno kada su u pitanju profesionalizacija državnih službi i broj vršilaca dužnosti na najvišim pozicijama u državnoj upravi, ocenjeno je u izveštaju urađenom za Evropsku komisiju koji će biti predstavljen sledeće sedmice.
"Srbija nije napravila veliki napredak u oblasti reforme javne uprave u poslednje dve godine, a u oblasti depolitizacije državne uprave je čak nazadovala", izjavila je programska >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << direktorka Centra za evropske politike (CEP) Milena Lazarević.
U razgovoru s novinarima, Lazarević je rekla da će početkom decembra biti objavljen novi izveštaj o reformi javne uprave koji je program podrške unapređenju uprave SIGMA pri OECD uradio za potrebe Evropske komisije.
U tom izveštaju, koji se radi na dve godine, data je vrlo detaljna procena kako Srbija stoji u pogledu ispunjavanja zahteva javne uprave koje je uputila EU.
Lazarević je rekla da se izveštaj odnosi na sve države Zapadnog Balkana, pa će Srbija moći da se uporedi sa susedima.
"Vrlo često polazimo od pretpostavke da smo najbolji u regionu, a onda kada vidite ocenu u nekim od tih oblasti iznenadite se da Srbija lošije stoji od na primer Albanije u nekim oblastima. Ima indikatora u kojma ćemo biti na dnu lestvice u poredjenju s drugim zemljama u regionu", izjavila je Lazarević.
Oblast u kojoj će Srbija dobiti kritiku i u gde nije napravljen pomak u prethodnom periodu je državno-službenički sistem i njegova politizacija, posebno broj državnih službenika koji imaju status vršilaca dužnosti neke funkcije.
Lazarević je rekla da je "alarmantno visok broj v.d. statusa" i da postoji tendencija povećanja.
"Problem je u tome da kada imate veliki broj ljudi na najvišim pozicijama u državnoj upravi koji rade u tom v.d. statusu na taj način gubite obezbeđenje profesionalnosti i stručnosti tih ljudi, jer oni onda postaju uplašeni ljudi koji svakoga dana strahuju da li će pročitati svoje ime u nekom rešenju da su razrešeni", rekla je Lazarević.
Ono što će se takođe videti u izveštaju, dodala je Lazarević, jeste da je izveštavanje javnosti o radu Vlade mnogo redovnije i bolje u regionu nego u Srbiji.
Navodeći kao primer Vladu Bosne i Hercegovine koja svake godine objavljuje izveštaj o svom radu, Lazarević je rekla da jedini izveštaj o radu Vlade Srbije koji može da se nadje na vebsajtu Narodne skupštine jeste izveštaj iz 2013. godine.
"Iako je Vlada po poslovniku dužna da svake godine izvesti parlament o svom radu, javnost ne dobija o tome apsolutno ništa. Mi kao građani imamo pravo da znamo šta je Vlada radila u toku jedne godine i da sami ocenimo da li je radila dobro i ispunila obećanja", izjavila je Lazarević.
Dobre ocene za pružanje javnih usluga
Srbija će u izveštaju dobre ocene dobiti za oblast pružanja javnih usluga, u kojoj je zabeleženo vidno poboljšanje i pozitivne prakse, rekla je Lazarević, navodeći kao primere elektronski servis "Bebo dobrodošla na svet" i donošenje Zakona o opštem upravnom postupku.
Lazarević je istakla da treba insistirati da vlada osim što sprovodi reforme koje su popularne, sprovodi i one koje su osetljive i teške, pre svega kada su u pitanju depolitizacija i profesionalizacija državnih službi, transparentnost rada državnih organa i pristup informacijama.
Lazarević je rekla da je dijalog Vlade Srbije i Evropske komisije o reformi javne uprave poslednjih nekoliko godina sve intenzivniji, posebno od kada je EK 2014. najavila da je reforma javne uprave jedan od tri ključna stuba reformi na putu ka EU, pored vladavine prava i ekonomskog upravljanja.
Majstorović: Kašnjenje u reviziji Ustava i pojedinih zakona
Kada je u pitanju vladavina prava, narednih dana se očekuje objavljivanje izveštaja (non paper) o napretku u sprovodjenju akcionih planova u poglavljima 23 i 24.
Predsednik Upravnog odbora CEP-a Srđan Majstorović izjavio je da ne očekuje da će taj izveštaj predstavljati bilo kakvo iznenadjenje za Vladu Srbije.
"Očekujem da će u izveštaju biti konstatovano dosta kašnjenja u primeni pojedinih mera, kašnjenje revizije Ustava, koje je trebalo da se završi do kraja godine, kašnjenje usvajanja nekih važnih zakona kao što je zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, o ravnopravnosti polova, o zaštiti podataka, kao i kašnjenje u pripremi strategije javnog informisanja", rekao je Majstorović.
Dodao je da će verovatno biti pomenuta činjenica da Skupština već treću godinu ne usvaja bilo kakve preporuke ili smernice koje bi uputila Vladi nakon razmatranja izveštaja nezavisnih tela.
"Ti izveštaji nezavisnih tela se time svode na mrtvo slovo na papiru, a ravnoteža vlasti na puku kozmetiku", rekao je Majstorović. Majstorović je ocenio da je 2017. godina bila relativno uspešna, imajući u vidu da je Srbija otvorila četiri pregovaračka poglavlja, s perspektivom otvaranja još nekoliko do kraja godine i da je uputila još pet pregovaračkih pozicija.
"Tokom 2017. godine imali smo jako aktivna predsedavanja Malte i Estonije, vrlo spremnih da izadju u susret Srbiji kada je u pitanju stavljanje na dnevni red otvaranje pregovaračkih poglavlja", kazao je Majstorović.
Srbiju očekuje vrlo pozitivan period kada će EU predsedavati Bugarska, Austrija i Rumunija, rekao je Majstorović i istakao da treba pripremiti jasan plan i narednih 18 meseci iskoristiti na najbolji način.
"Godinu i po dana imamo države koje će predsedavati Unijom a koje su veoma senzibilisane za pitanja proširenja, prvo zato što se nalaze u regionu, a drugo zato što su i same relativno nove države članice i samim time shvataju značaj transformacija kroz koje država kandidat prolazi", izjavio je Majstorović novinarima.
