Izvor: Blic, 02.Nov.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Butmirski proces će ići lagano, ali mi imamo vremena
Sarajevo - Domaći lideri umesto da su o ustavnom paketu raspravljali u zemlji, to su radili van nje. Zar nije trebalo da se obrate svojoj izbornoj bazi, građanima koje zastupaju, da vide šta je najbolje? Stiče se utisak da postoji velika praznina između političara i građana koje predstavljaju, kaže za „EuroBlic" švedski ambasador u BiH Bose Hedberg.
Butmirski pregovori neće biti lagan ni kratak proces, nastavlja Hedberg, izražavajući odlučnost i EU i SAD da ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odustanu od tog projekta.
Kako će biti nastavljen butmirski proces?
- Cilj Butmira jeste predočiti određene predloge i zato često citiram Stajnberga koji je ih je nazvao „ono što smo mi najbolje znali". Oslanjamo se na vlastito iskustvo koje smo stekli u prošlosti za članstvo u EU ili NATO.
Svi znamo šta sadrži Član 4. Dejtonskog sporazuma i u kakvom je istorijskom i političkom kontekstu nastao. Mnogi posmatrači se slažu da taj ustav nije idealan za ulazak zemlje u EU ili NATO. Butmirski proces desio se nakon što dijalog na lokalnom nivou nije uspeo, a istovremeno susedi idu napred. Razgovori na ekspertskom nivou koji su vođeni prethodne sedmice, kao i oni koji slede u sedmici ispred nas, imaju za cilj da se vidi šta je moguće i u vezi s čim je moguće postići dogovor.
Ali kako do dogovora? Propao je sastanak koji je sazvao Milorad Dodik nakon čega je najavio da više neće učestvovati u razgovorima koje stranci organizuju?
- Kad je 19. oktobra ovaj paket prezentovan liderima političkih partija, šta se dogodilo? Sve političke vođe su otišle ili u Beograd ili u Zagreb ili u Ankaru da razgovaraju o njegovom sadržaju, znači - razgovarali su sa strancima. Ipak, ne želim biti ironičan. Važna činjenica se izgubila u celoj medijskoj oluji. Kako i američki ambasador naglašava, mi ne pregovaramo preko medija! Mogu vam reći da postoji razlika između onoga što političke vođe izjavljuju u medijima i onoga što oni i njihovi eksperti izjavljuju ovih dana na sastancima. Sledeća kontrolna tačka je sednica PIK-a 18. i 19. novembra.
Je li to krajnji rok i poslednja šansa za dogovor?
- Ne! Postoji vremenski pritisak samo u smislu da BiH zaostaje za susedima. Ne mora se to sutra učiniti, imamo vremena. Ali, u slučaju da nismo nešto preduzeli sada, ulazimo u predizbornu godinu i BiH bi izgubila godinu i više dana i još toliko zaostala za susedima.
Koliko je uopšte preambiciozno uoči izborne godine otvarati priču o reformi Ustava BiH?
- Preambiciozno je ukoliko se očekuje da će paket ustavnih promena stići u parlament do kraja ove godine. Mi bismo hteli proces koji se nastavlja. Imamo strpljenja i dalje ćemo biti odlučni, jedino ostaje kao izazov da ono što je moguće dogovoriti ne bude premalo i ispod onoga što smo mi postavili kao minimum. O pojedinim delovima ovog paketa nije moguće raspravljati. To su EU klauzule, one se mogu naći u ustavima svih zemalja koje su postale članice EU.
Znači li to da EU i SAD neće ponuditi nikakav novi paket ako se ne postigne dogovor o postojećem?
- Imamo trenutno i destruktivne i konstruktivne komentare na ovaj paket, tako da bi rezultat na ekspertskom nivou, koji uključuje i vođe političkih partija, mogao biti tabela u kojoj sažimamo komentare na ovaj paket i onda ćemo videti kako ići dalje. Butmir nikada nije imao za cilj da bude Dejton 2, da se sve odjednom uradi, nego da bude početak jednog procesa i da se naprave početni koraci. Tako da ćemo verovatno s liderima modifikovati određene delove, neki mogu biti izbačeni. Ovo je proces koji treba dosta vremena.
Bezvizni režim stvar Evropske komisije
Da li je bezvizni režim za BiH uslovljen uspehom političkog dogovora na kojem radite?
- Ne, švedsko predsedništvo i SAD nemaju kompetencije da pregovaraju mimo Evropske komisije o onom što ona radi za bezvizni režim. Radije bih rekao: ukoliko Butmir uspe da ostvari bolji politički dijalog, bolja klima bi olakšala i diskusije i usvajanje zakona u parlamentu, što je trenutno blokirano. Samo u tom smislu bi mogla da postoji veza između viza i stvaranja bolje političke klime.
