Izvor: B92, 31.Jan.2018, 21:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Burno u Hagu " sukob veštaka i Stanišićeve odbrane
Odbrana Jovice Stanišića osporavala je, pred sudom u Hagu, verodostojnost veštaka za istoriju optužbe Roberta Donije.
Oni su sugerisali da je Donija uporedio vlasti Srbije sa nacističkom Nemačkom.
Donija je, međutim, negirao da je to učinio i da je to njegov stav.
Stanišićev branilac Vejn Džordaš predočio je da je Donija bio među potpisnicima pisma Međunarodnom sudu pravde u Hagu povodom procesa u kojem je BiH tužila Srbiju zbog genocida tokom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bosanskog rata.
U tom pismu, kako je citirao Džordaš, potpisnici su ocenili da je to što je sud dozvolio Srbiji da mu uskrati zapisnike za sednica Vrhovnog saveta odbrane isto kao kada bi sud u Nirbergu dozvolio nacističkoj Nemačkoj da mu uskrati pristup dokazima.
Donija je u sudnici negirao da je vlasti Srbije uporedio sa nacističkom Nemačkom i da je to ikada bilo njegovo mišljenje.
Odgovarajući na pitanje Stanišićevog branoca, američki istoričar je rekao da je "na neki način, Srbija odgovorna za genocid u Srebrenici".
Međunarodni sud pravde je 2007. godine presudio da Srbija nije sprečila srebrenički genocid, koji je počinila Vojska Republike Srpske.
Svoj stav, Donija je obrazložio tvrdnjom da je postojala "obimna umešanost političke i vojne elite Srbije u planove koji su doveli do genocida u Srebrenici".
Veštak optužbe rekao je da i tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića smatra odgovornim za ratne zločine u BiH.
"Miloševića vidim kao upravljača aktivnosti bosanskih Srba koji je odgovoran za bar nešto od onoga što su oni uradili", kazao je Donija.
Na primedbu Stanišićevog branioca da je Milošević, nasuprot liderima Republike Srpske, zagovarao prihvatanje Vens-Ovenovog mirovnog plana 1993, Donija je uzvratio da je to tačno, ali da je predsednik Srbije i posle toga "verno podržavao strateške ratne ciljeve RS i pomagao Srbima da nastava borbu".
Kao najvažnije među tim ciljevima, svedok juče naveo je razdvajanje Srba od Hrvata i Muslimana, uklanjanje granice među Srbima na Drini i podelu Sarajeva.
Advokat Džordaš sugerisao je da se Milošević suprotstavljao zločinima, a Donija je dodao da je predsednik Srbije "ohrabrivao" Srbe da nastave rat i snabdevao ih oružjem.
Stanišićev branilac tvrdio je i da u zapisnicima sa sednica Skupštine RS, Vrhovnog saveta odbrane SRJ i drugim dokumentima, koje je Donija analizirao, nema ni reči o Velikoj Srbiji kao ratnom cilju.
"To je tačno. Taj termin bio je anatema za sve srpske lidere i oni su izbegavali da ga upotrebljavaju, bilo javno ili tajno. Vođe su bile alergične na taj termin i nisu htele da imaju ništa s njim", odgovorio je veštak optužbe.
Upitan da li je i ujedinjenje svih srpskih zemalja bilo takav tabu, Donija je odgovorio da je s vremenom "prevagnula ideja da bi trebalo da postoje odvojeni srpski entiteti" kao što su RS, Republika Srpska Krajina, Srbija i Crna Gora.
"Ujedinjenje u jedinstvenu državu bilo je skoro skinuto s dnevnog reda", kazao je svedok.
Donija je prihvatio sugestiju Stanišićevog branioca da je Srbija odbijala ideju o ujedinjavanju koju su do kraja rata zagovarala vođstva RS i RSK. Precizirao je da je ta ideja definitivno odbačena još u martu 1992. na sastanku o ustavnom uređenju SRJ.
Unakrsno ispitivanje veštaka optužbe za istoriju, Stanišićeva odbrana nastaviće sutra.
Stanišića (67), koji je od 1992. bio šef SDB Srbije, i njegovog pomoćnika Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.
Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.
Na čelu tog poduhvata, po optužnicu, bio je predsednik Srbije Slobodan Milošević.
Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013, Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.
Apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo, poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen pred sudskim Mehanizmom, pravnim naslednikom Tribunala.
Proces Stanišiću i Simatoviću poslednji je u kojem će sudije utvrđivati da li su bivši zvaničnici Srbije krivi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.
Pred Haškim tribunalom nijedan državni funkcioner Srbije nije bio osuđen za ta zlodela.
