Izvor: Southeast European Times, 21.Jun.2010, 23:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bugarski energetski projekti u neizvesnosti

Pitanja troškova i održivosti mogla bi da zaustave izgradnju bugarske nuklearne elektrane Belene, rekao je u petak premijer Bojko Borisov.

21/06/2010

(Sofijska novinska agencija, novinska agencija Fokus, Dnevnik.bg -- 19/06/10 - 20/06/10; DPA, UPI, Sofija Eko, Medijapul, Dnevnik.bg, Sofijska novinska agencija, novinska agencija Fokus, Nova TV - 18/06/10; EurActiv, RIA Novosti - 17/06/10)

Bugarski premijer Bojko Borisov rekao je u petak (18. juna) da podržava >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << izgradnju nuklearne elektrane Belene, ali da cena mora da se smanji kako bi to bilo izvodljivo.

Bugarska je oživela taj projekat 2005. godine. Prema prvobitnim procenama, sveukupni troškovi uspostavljanja druge nuklearne elektrane u zemlji snage 2.000-megavata, 100 km istočno od postojeće nuklearne elektrane u Kozloduju, iznosili bi oko 4 milijarde evra.

To bi bila "dobra" cena, rekao je Borisov u intervjuu sofijskoj Novoj TV u petak ujutru. Međutim, kada se svaka od komponenata projekta pomnoži sa odgovarajućim nagoveštajima povećanja, na kraju bi dostigla do 8 milijardi evra, istakao je on.

"Trošak mora da se smanji", naglasio je Borisov, izražavajući uverenje da bi elektrana Belene mogla da se završi po manjoj ceni i na način koji bi je učinio komercijalno održivom. On je više puta isticao da, s obzirom na finansijske probleme sa kojima se zemlja suočava, njegova vlada ne može da priušti da plati skoro 13 milijardi evra za elektranu.

Bugarska i Rusija su potpisale sporazum o tom projektu tokom posete tada predsednika Rusije Vladimira Putina Sofiji u januaru 2008. godine. Ubrzo posle toga, bivša bugarska socijalistička vlada izabrala je rusku kompaniju Atomstrojeksport da gradi elektranu. Do zastoja u izgradnji došlo je nakon što se strateški investitor, nemački RVE, povukao u oktobru 2009. godine.

Borisov je izjavio u petak da je on rekao Rusima da će projekat biti sproveden, ali tek nakon što se razjasne pitanja kao što su konačni troškovi i održivost.

"Pretpostavljam da Rusi razumeju naše zabrinutosti", rekao je Borisov.

Tokom intervjua za bTV, predsednik Georgi Prvanov predložio je da se izgradnja Belena iznese na referendum. On kaže da projekat neće premašiti 8 milijardi evra.

Prvanov je takođe pravdao ugovore o projektima cevovoda Južni tok, za prirodni gas, i naftovoda Burgas-Aleksandropolis, koji su potpisani uz sporazum o elektrani Belene, tokom Putinove posete početkom 2008. godine.

Dok ih je on opisao kao "grend slem" za Bugarsku u to vreme, kritičari su često optuživali i njega i bivši kabinet na čelu sa socijalistima da su povećali energetsku zavisnost zemlje od Rusije.

U saopštenju od 11. juna Borisov je nagovestio da će se Bugarska povući iz projekta Burgas-Aleksandropolis, u kojem učestvuje sa Grčkom i Rusijom, uglavnom zbog ekoloških zabrinutosti, posebno posle katastrofe sa curenjem nafte u Meksičkom zalivu.

Borisov je u petak izjavio za Novu TV da će vladina konačna odluka o tom pitanju zavisiti od rezultata međunarodne ekološke procene.

"Svi smo svesni da će posle situacije u Meksičkom zalivu mnogi, mnogi ekolozi sada biti oprezniji kada stavljaju naftu u male luke kao što je Burgas i u nemirno more kao što je Crno more", rekao je Borisov.

U međuvremenu, Prvanov je kritikovao vladu zbog "nepostojanja kontinuiteta u energetskoj politici", što je, prema njegovim rečima, dovelo do "kolapsa u [bugarskoj] energetskoj diplomatiji".

Na kraju ekonomskog foruma u Sankt Petersburgu 12. juna, Bugarska je upozorena da bi, ako brzo ne donese korporativne odluke vezane za gasovod Južni tok, mogla da bude primorana da izađe iz projekta.

Nastavak na Southeast European Times...