Izvor: RTS, 20.Jan.2009, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bugarska traži nuklearnu kompenzaciju za gasnu krizu
Bugarska traži od EU dozvolu za ponovno puštanje u rad dva nuklearna reaktora, kako bi ublažila ogromnu štetu, izazvanu prekidom snabdevanja ruskim gasom. Reaktori ugašeni 2006. godine, kao uslov za prijem Bugarske u Uniju.
Najmanje 250 velikih bugarskih industrijskih kompanija, kojima su isporuke gasa obustavljene ili smanjene od 6. januara zbog rusko-ukrajinskog gasnog spora, do sada je prijavilo direktne gubitke od 113 miliona dolara, saopštio je bugarski ministar za energetiku >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Petar Dimitrov.
U intervjuu koji je objavio Rojters, Dimitrov je naveo da će kompanije imati još veću štetu u vidu potencijalnog gubitka izvoznih tržišta.
"Zato stalno govorimo da je neophodno da isporuke gasa budu pod hitno obnovljene, jer svaki dan donosi ogromne gubitke", izjavio je Dimitrov.
Precizirajući da je reč o "gubicima radnih mesta, gubicima tržišta, dohotka i socijalne stabilnosti", Dimitrov ocenjuje da je uticaj gasne krize na Bugarsku "veoma nalik uticaju terorističkog napada".
Bugarska je zatražila od Evropske unije dozvolu da ponovo pusti u rad dva nuklearna reaktora u atomskoj centrali "Kozloduj", kako bi bar donekle nadoknadila katastrofalnu energetsku štetu, izazvanu prekidom snabdevanja ruskim gasom, izjavio je bugarski ministar privrede Petar Dimitrov.
Dimitrov je istakao da Bugarska zaslužuje podršku. "Gasna kriza nije prirodna katastrofa, nego politički udarac spolja, i mi, kao članica EU, imamo pravo na političku kompenzaciju i solidarnost Unije", smatra ministar.
"Pošteno je zatražiti ponovno pokretanje rada reaktora kao vrstu finansijske kompenzacije za velike gubitke koje smo pretrpeli", istakao je Dimitrov.
Bugarska je krajem 2006. godine ugasila dva reaktora u svojoj jedinoj nuklearnoj elektrani, kako bi postala članica EU.
"Nacionalna katastrofa" zbog energetske krize
Bugarska, koja u potpunosti zavisi od ruskih energenata, jedna je od najviše oštećenih zemalja u sporu Moskve i Kijeva, zbog kojeg je protok ruskog gasa kroz Ukrajinu do Evrope bio obustavljen tokom dve nedelje.
Sofija je uvela restrikcije gasa za gotovo 400 velikih industrijskih potrošača od 6. januara ove godine, što je rezultiralo obustavom rada u više desetina fabrika. Pored toga, stotine hiljada građana je početkom januara ostalo bez grejanja, na veoma niskim temperaturama.
"Ono što se dogodilo je neka vrsta nacionalne katastrofe - gubitak radnih mesta, tržišta, prihoda, socijalne sigurnosti. Zato se može reći da posledice veoma nalikuju onima posle terorističkog napada", izjavio je bugarski ministar.
Zvanična Sofija je više puta pokušavala da ponovo pusti reaktore u rad, tvrdeći da je njihovo gašenje prouzrokovalo gubitke i nestašicu struje na Balkanu. Međutim, Unija je bugarske zahteve odbila, tvrdeći da nema jasnih dokaza da reaktori ispunjavaju bezbedonosne standarde EU.
