Izvor: RTS, 16.Dec.2014, 21:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budžet između očekivanja i mogućnosti
Predlog budžeta za narednu godinu Vlada će izgleda dostaviti Skupštini početkom naredne nedelje, i tada će moći da se vide svi detalji budžetskog plana za 2015. Dok ga ministri opisuju kao istorijski i preokret u državnim finansijama, stručnjaci su uzdržani u ocenama. Kažu, zaduženost će i dalje rasti, a nema najave investicija koje bi omogućile rast privrede.
Brzog preokreta nema, kažu stručnjaci. Samo na kamate dogodine će otići 140 milijardi dinara, što je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << oko 3,5 odsto BDP-a ili onoliko koliko je ukupno predviđeno za školstvo, upozorava Fiskalni savet.
Kažu, po inerciji, zaduženost će nastaviti da raste pa se efekti fiskalne konsolidacije i mali rast privrede od dva procenta mogu očekivati tek 2017. Dogodine očekuju manju proizvodnju za pola pa i za ceo procenat, a 2016. stagnaciju.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović ističe da je fiskalna stabilizacija potreban uslov da bi se došlo do privrednog rasta, ali da ona sama po sebi nije dovoljna.
"Fiskalna stabilizacija treba, njena glavna uloga je da spreči makroekonomsku krizu, krizu javnog duga i da time ostvari makroekonomsku stabilnost privrede, stabilnost cena kursa i da time stvori osnovu za privrednu aktivnost i rast", kaže Petrović.
Za to su potrebne investicije pa je zato, kaže Petrović, verovatno izgubljena i 2016. godina, jer da bi one tada dale rezultate, morale bi već sada da budu bar najavljene.
"Zbog nagomilanih problema i smanjenja priliva kapitala čini mi se da nemamo izbora već moramo sprovoditi model razvoja eksportno orijentisane industrijalizacije. Imamo priliku za rusko tržište, ali šta vredi kad nemamo šta da izvezemo", kaže ekonomista Ljubodrag Savić.
Međutim, drugi ekonomisti ističu da svi antikrizni programi kreću s merama štednje kakve predviđa budžet.
"On daje predah za intenziviranje investicije – to je njegova najveća vrednost", kaže Dragan Đuričin iz Saveza ekonomista Srbije.
Privrednicima je bitno što, kako kažu, budžet obezbeđuje stabilne uslove za poslovanje.
"Budžet je pre svega vodio računa o tome da ne bude štrajkova i problema u funkcionisanju države. Privreda će izgleda sačekati možda sledeću godinu da dobije veće subvencije i podršku", kaže Toplica Spasojević iz ITM grupe.
I jedni i drugi se slažu da država treba da bude efikasnija, da smanji troškove i više ulaže u infrastrukturu.
