Izvor: Politika, 21.Maj.2013, 13:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budžet grada tanak za potrebe zdravstvenih ustanova
Sekretarka za zdravstvo tvrdi da ih nijedna zdravstvena ustanova, uključujući i „Apoteku Beograd”, nije obavestila da postoji problem sa nedostatkom insulina
U jeku prebacivanja odgovornosti sa jedne institucije na drugu, između dr Slavice Đukić-Dejanović, ministarke zdravlja, i gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, zbog čega nema insulina u prestoničnim državnim apotekama, stiže vest – Sekretarijat za zdravstvo Skupštine grada nije bio zvanično upoznat da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postoje nestašice ovog preparata.
Kako objašnjava dr Vera Dražić, gradski sekretar za zdravstvo, nijedna zdravstvena ustanova, uključujući i „Apoteku Beograd”, nije obavestila Sekretarijat da postoji taj problem, iako ova institucija prati rad svih zdravstvenih ustanova čiji je osnivač grad i u svakodnevnoj je komunikaciji sa njima.
Dodatno pitanje koje muči javnost ovih dana jeste i to ko je odgovoran za to što u zdravstvenim ustanovama u Beogradu aparati stoje pokvareni i zašto se ne reaguju na apele rukovodioca zdravstvenih ustanova da mnogo toga treba urediti i zameniti zastarele uređaje.
– Budžet Sekretarijata za zdravstvo u ovoj godini je restriktivan u odnosu na prethodne, tako da je početkom januara 2013. godine, od direktora zdravstvenih ustanova zatraženo da odluče koja su trenutno prioritetna ulaganja u zdravstvene ustanove koje vode, što se tiče nabavke i popravke aparata i opreme, i prema tome je Sekretarijat sačinio prioritete. Međutim, s obzirom na to da je u većini kliničko-bolničkih centara i domova zdravlja oprema dosta stara i dotrajala, nama svakodnevno stižu zahtevi za popravku. Sekretarijat za zdravstvo u skladu sa raspoloživim budžetom naravno da nije u mogućnosti da na sve te zahteve odgovori pozitivno. Sekretarijat za zdravstvo raspolaže dodatnim sredstvima, ali su ona takođe ograničena, i iz njih se dodatno finansiraju popravke aparata i nabavka opreme – pojasnila je sekretarka za zdravstvo.
Grad Beograd i Sekretarijat za zdravstvo svakako vode računa o 27 zdravstvenih ustanova, čiji je osnivač grad. Ulaganja u nabavku medicinske i nemedicinske opreme, kaže ona, predstavlja jedan od prioriteta unapređenja rada zdravstvenih ustanova u Beogradu.
U Ministarstvu zdravlja nisu želeli da komentarišu tačna razgraničenja u nadležnostima gradskih vlasti i državne institucije, a iz Skupštine grada naglašavaju da su u proteklih pet godina dosta učinili za zdravstvo prestonice i da su izgradili domove zdravlja u Kaluđerici, Mirijevu, Kamendinu i Surčinu, kao i da je rekonstruisano čak 36 zdravstvenih stanica i ambulanti.
– Nije u našoj nadležnosti, ali značajna sredstva smo uložili i u Klinički centar Srbije. Zahvaljujući Beograđanima rekonstruisani su ili je nabavljena oprema za Urgentni centar, Kliniku za neurohirurgiju, Kliniku za kardiologiju, Kliniku za ginekologiju i akušerstvo, Hiruršku kliniku...
Kupljena su i nova vozila za Zavod za hitnu medicinsku pomoć. Više od 10 miliona evra uloženo je u četiri beogradska klinička centra – tvrde u Skupštini grada.
Podsećamo da je ministarka zdravlja istakla de ne želi da se izvini gradonačelniku Đilasu koji je od nje zatražio da to učini zaposlenima u Apotekarskoj ustanovi „Beograd”, za koju je rekla da je odgovorna za nestašicu insulina.
----------------------------------------------
Od 2008. do 2013. iz gradskog budžeta u nabavku opreme uloženo je:
1.086.952.000 dinara ukupnno, a od toga
364.779.000 dinara u domove zdravlja
596.817.000 dinara u kliničko-bolničke centre
125.355.000 dinara u šest zavoda
D. Davidov-Kesar
objavljeno: 21.05.2013.
