Izvor: Megafon.co, 05.Jun.2018, 12:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budućnost je u pretvaranju otpada u sirovine
Grad Niš već je preduzeo neke mere neophodne za pravilno upravljanje otpadom, kaže zamenik gradonačelnika grada Niša, Miloš Banđur.
S obzirom na to da je odlaganje otpada u Srbiji ozbiljan problem već dugi niz godina, u njegovo rešavanje i treba da se uključe i zakonodavstvo, lokalna samouprava, privreda, kao i civilni sektor da bi se došlo da pomaka.
„Prioritet grada Niša je da izvršimo sekundarnu, a pre svega primarnu selekciju sirovina tj. odvajanje otpada na mestu >> Pročitaj celu vest na sajtu Megafon.co << nastajanja, i to već radimo u opštinama Medijana i Palilula“, rekao je Banđur, i naglasio da je grad proširio kapacitete reciklažnog centra da bi što manje otpada završilo na deponiji.
Većina građana nema svest o tome šta se sve može reciklirati i kako iskoristiti kapacitete naše planete. Privredna komora Srbije rešenje vidi u pretvaranju otpada u sirovinu.
Foto – Aleksandar Đokić
„Cirkularna ekonomija je paket koji bi trebalo da podigne konkurentnost male i srednje ekonomije u Srbiji. Radi se o tome da treba velike sisteme povezati sa malim. Cilj da se podigne kapacitet reciklažne industrije koja će otpad pretvoriti u sirovinu“, kaže Siniša Mitrović, rukovodilac službe za cirkularnu ekonomiju.
Rešenje bi moglo da bude i otvaranje poglavlja 27 sa Evropskom Unijom, koje govori baš o zaštiti životne sredine. Kako kaže Ivan Karić, državni sekretar Ministarstva za zaštitu životne sredine, poglavlje 27 jos uvek nije pokrenuto, ali će uskoro doći do neformalnih konsultacija sa Briselom i izrade dokumenta kojim Srbija može da otvori ovo poglavlje – „Kad izgradimo program, moći ćemo da počnemo da rešavamo najteže probleme kao što su upravljanje otpadom i upravljanje otpadnim vodama. Govorimo o periodu od 20 do 25 godina, a očekujemo da će sve ukupno koštati iznad 10 milijardi evra.“
O ovome se govorilo na konferenciji pod nazivom „Odgovorno upravljanje otpadom i poglavlje 27“ koja je održana u organizaciji udruženja građana Zeleni ključ u saradnji sa Regionalnom privrednom komorom Srbije. Skup je održan uz podršku programa CSOnnect, koji realizuje regionalni ekološki centar sredstvima Švedske vlade.
„Ovaj program podrazumeva institucionalno jačanje organizacija koje se bave zaštitom životne sredine“, kaže Olivera Milošević iz Zelenog ključa i dodaje da se trenutno sedamdesetak organizacija u Srbiji bavi ovim, kao i da se nada da će na ovoj konferenciji dobiti povratne informacije i smernice u vezi sa daljim radom.
Autor teksta: Katarina Mladenović
