Izvor: RTS, 26.Avg.2013, 14:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brisel ljut na Hrvatsku
Iako je u petak istekao rok za slanje odgovora u Brisel, Evropska komisija nije primila odgovor Hrvatske u vezi sa zakonom o evropskom nalogu za hapšenje. EK će preduzeti mere protiv Hrvatske, kaže portparolka EK Mina Andrejeva. Hrvatsko ministarstvo pravosuđa odgovara da Hrvatska nije jedina zemlja EU koja ima vremensko ograničenje primene Evropskog naloga za hapšenje.
Evropska komisija nije primila odgovor hrvatskog Ministarstva pravosuđa u vezi sa zakonom o evropskom nalogu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za hapšenje, uprkos tome što je u petak istekao rok za slanje odgovora u Brisel.
Kako je u telefonskoj izjavi za agenciju Hina rekla portparolka EK Mina Andrejeva, zbog toga će biti i preduzete mere protiv Hrvatske.
"Po mojim saznanjima nismo dobili odgovor. Evropska komisija duboko žali zbog toga što Hrvatska nije odgovorila na taj hitan poziv i zbog činjenice da se hrvatsko nacionalno zakonodavstvo promenilo samo nekoliko dana pre pristupanja EU i u suprotnosti je sa zakonom EU o evropskom nalogu za hapšenje, a to nije nevažno pitanje", istakla je Andrejeva.
Kako je podsetila, i potpredsednica EK i poverenica za pravosuđe Vivian Reding je na to jasno ukazala u nekoliko navrata.
"Potez Hrvatske znači da se nekoliko kriminalaca osumnjičenih za ubistva hrvatskih emigranata u drugoj evropskoj zemlji tokom komunističkog režima može i dalje skrivati iza hrvatskih granica. Zbog toga će potpredsednica Reding upoznati celu Komisiju s tim pitanjem iduće nedelje i predložiti akcije u skladu s članom 39 hrvatskog pristupnog ugovora", najavila je Andrejeva.
Član 39 predviđa "odgovarajuće mere" od kojih bi jedna mogla biti i uskraćivanje novca iz fondova EU.
EK je dala Hrvatskoj rok do 23. avgusta da odgovori na pitanje kada planira da uskladi hrvatski zakon o evropskom nalogu za hapšenje s evropskim zakonodavstvom.
Hrvatska je krajem juna, neposredno pred ulazak u EU, donela zakon, kolokvijalno nazvan "Leks Perković" kojim primenu evropskog naloga ograničava na zločine počinjene posle avgusta 2002.
Premijer Zoran Milanović rekao je u petak da hrvatska vlada o "Leks Perković" sigurno neće odlučivati još nekoliko nedelja.
Prethodno je prva potpredsednica hrvatske vlade i ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić rekla da će vlada odgovoriti Evropskoj komisiji do 23. avgusta, kada ističe rok za izjašnjavanje o promeni zakona, ali da definitivni potezi neće biti gotovi sigurno do tada.
Zakonskim izmenama onemogućeno je i izručenje Josipa Perkovića, nekadašnjeg visokorangiranog zvaničnika jugoslovenske Službe državne bezbednosti koja je organizovala i ubistvo odbeglog hrvatskog preduzetnika Stjepana Đurekovića u Gornjoj Bavarskoj 1983. godine, a za kojim je nemačko pravosuđe raspisalo međunarodnu poternicu još 2009. godine.
Oštar odgovor hrvatskog ministarstva
Hrvatsko ministarstvo pravosuđa oštro je odgovorilo potpredsednici Evropske komisije Vivijan Reding.
U odgovoru se navodi da je krajnje neprimereno da se službenici Evropske komisije usuđuju da prozovu jednu državu članicu iznošenjem netačnih i neutemeljenih tvrdnji.
"Hrvatska nije jedina država članica EU koja ima vremensko ograničenje primene Evropskog naloga za hapšenje, jer to postoji i u Austriji, Francuskoj, Italiji, Luksemburgu i Češkoj, pa je očigledno da se ne radi o instrumentu koji se primenjuje na jedinstveni način u okvirima EU", stoji u saopštenju.
Problem procesuiranja osoba osumnjičenih za politička ubistva mnogo je širi od pitanja u vezi sa primenom Evropskog naloga za hapšenje, a Vlada Hrvatske prepoznala je širinu tog problema, o čemu svedoči i aktuelna inicijativa za promenu Ustava.
Ministarstvo je saopštilo da bi se promenom ukinula zastarelost krivićnog dela za politička ubistva.
Zaključuje se da spor oko naloga za hapšenje nikako ne može da bude razlog da se Hrvatskoj uskrate sredstva iz fondova EU, što je Brisel zapretio, jer vremensko ograničenje kakvo ima Hrvatska već ima pet članica Evropske unije.
