Izvor: Večernje novosti, 09.Dec.2017, 12:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Branko Stanković: Balkanac ume da bude i pas i čovek

Branko Stanković, autor "Kvadrature kruga", o srpskoj istoriji, narodu, Balkancima ISTORIJSKE i etnološke teme su me oduvek privlačile i inspirisale i nikada nisam bežao od njih, samo ih je nekada u "Kvadraturi kruga" bilo više, a nekada manje. Mnoštvo istorijskih tema, u kojima je uvek čovek bio u prvom planu, do sada je obrađeno u emisiji, počev od Nemanjića i najvećih junaka iz Prvog svetskog rata, preko logora za decu u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i jama u Hercegovini >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u koje su bacani Srbi, pa do emisija o Golom otoku ili o čitavim narodima kao što je priča o Cincarima. Ovako, za "Novosti", Branko Stanković, autor emisije "Kvadratura kruga" (RTS 1, 18.25), objašnjava delimičnu promenu fokusa emisije ka povesti. * Koliko kao narod držimo do svoje istorije? - Poznati smo kao narod koji nedovoljno poštuje svoju istoriju i koji brzo zaboravlja događaje iz bliske, a kamoli daleke prošlosti. Ta zaboravnost nas je često skupo koštala, a istorija nam se zbog nje ponavljala. Ni narod, ni porodica, ni pojedinac ne mogu graditi budućnost bez oslanjanja na korene i na ranije temelje. Narod koji zaboravi svoju prošlost ne može imati ni svoju budućnost jer neće imati na čemu da je temelji. * Na koji period srpske istorije ste najponosniji? - Na period balkanskih i Prvog svetskog rata, jer su tada gotovo svaki vojnik i oficir čuvali obraz i čast vojske, služili za ponos narodu i držali se onoga što je Marko Miljanov rekao za junaštvo i čojstvo. Herojstvo je, da podsetim na te Miljanove reči, kad sebe braniš od drugog, a čojstvo kad drugog braniš od sebe. E, takvi su bili srpski vojnici i oficiri sve do kraja Prvog svetskog rata, a posle toga sve je bilo drugačije.INAT * KOJA je najnezgodnija karakterna crta pripadnika našeg naroda? - Inat. To inaćenje nas je često koštalo kroz istoriju, i kao narod i kao pojedince. Ne bih, kao što neki čine, izjednačavao inat i prkos, već bih to posmatrao kao dva odvojena pojma sa dva različita značenja. Jer u prkosu ima mnogo više onog pozitivnog nego u inatu. PROČITAJTE I: Branko-Stankovic-Dobar-novinar-uvek-nadje-pricu * Koji biste period naše prošlosti ekranizovali da možete i zbog čega? - Rado bih ekranizovao priču o starim Slovenima. Oni su nam toliko toga ostavili u nasleđe, počev od kalendara, preko pisma pa do običaja koji su, uz izvesne izmene, uvedeni u pravoslavlje i koji žive i danas. * Koja bi bila vaša definicija Balkanca? - Balkanac ume da bude i pas i čovek i zna da vas ujede kad se tome najmanje nadate i da vas isto tako, kad najmanje očekujete, nagradi najvećom pažnjom i dobrotom. Ume da vam se podsmehne, ali i da vam pomogne kad vam je najteže. Zna da vas ugosti kao da ste mu došli na slavu, ali i da vas pred drugima unizi u sopstvenom dvorištu. Ume da vam se divi, ali i da vam zavidi kao niko. * Da li radoznalost s godinama raste ili opada? - Ako novinar izgubi onu intelektualnu radoznalost, onda on postaje običan prenosilac događaja i tuđih misli, a ako kao čovek izgubi radoznalost on u sebi gubi ono detinje, koje je važno i u životu i u ovoj profesiji. Kod mene ni jedne ni druge radoznalosti još nije nestalo.

Nastavak na Večernje novosti...