Izvor: Večernje novosti, 20.Okt.2015, 21:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Borili smo se za svaku kuću

SA Kosmaja smo prema Beogradu krenuli krajem prve sedmice oktobra, a prve velike borbe za našu prestonicu vodili smo 14. oktobra 1944. Kosmajski partizanski odred, u kom sam bio puškomitraljezac, osvojio je najpre Topčidersko brdo. Potom smo napredovali do raskrsnice "Mostar" i dejstvovali dalje prema Železničkoj stanici. Svaki dan borbe bivao je sve žešći, ali smo bili i sve bliže našem najvećem, najuzvišenijem cilju - oslobođenju Beograda! Ovako, za "Novosti", o oktobarskim borbama >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << za Beograd, govori pukovnik Dragoljub Dragan Lazić (91), borac Kosmajskog partizanskog odreda. I 71 godinu posle oslobođenja prestonice od fašističke okupacije, sećanja Školarca, kako su ga saborci zvali, vrlo su živa. Od početka oktobra, kaže, svakodnevno su se borili protiv Nemaca i četnika na Kosmaju. A kada su se 8. oktobra sastali sa čuvenom Crvenom armijom, shvatili su, veli, da više nisu sami, da im je stigla presudna pomoć. Želja za oslobođenjem je bila toliko jaka da su, kako govori, tada mogli da jurišaju i na nebo. - Najžešće borbe vodili smo u današnjoj Sarajevskoj, Savskoj, Karađorđevoj i Nemanjinoj ulici - priča naš sagovornik. - Borili smo se za svaku stepenicu, za svaki sprat, za svaku kuću. Za nas je to bio potpuno nov način borbe - gradski. Do tada smo se borili prsa u prsa, pravili zasede, upade... U Beogradu je, međutim, sve bilo minirano, a Nemci dobro utvrđeni, na višim kotama, zasipali su nas bombama. Mnogo naših drugova je ranjeno, mnogo poginulo... Ipak, kaže pukovnik Lazić, nije bilo uzalud. Beograd je oslobođen. - Trobojka slobode zavijorila se na najvećoj zgradi mog rodnog grada - priča naš sagovornik. - Žao mi je što mi "kosmajci" tog 20. oktobra nismo stigli do Terazija, ali iz Karađorđeve smo morali dalje. Prešli smo Savski most i napredovali prema Zemunu. Tek kasnije smo saznali za podvig učitelja Miladina Zarića, koji je u zoru 20. oktobra 1944, presekao žice detonatora i most spasao od rušenja. Partizanske jedinice 1944. u BeograduVELIČANSTVENA POBEDA NEĆE pukovnik Lazić, kaže, nikada zaboraviti ozarena lica Beograđana koji su na svakom koraku dočekivali oslobodioce. - Narod je bio presrećan - priča naš sagovornik. - Dozivali su nas, grlili, ljubili, pevali, igrali šumadijska kola. Na ulicama je bilo opšte veselje. Narodu je konačno stigla dugo željena sloboda. A Beograđani su 1.278 dana bili bez nje. Zato su i znali koliko je ona veličanstvena.

Nastavak na Večernje novosti...