Izvor: Blic, 21.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolesti koje vam menjaju karakter
Bolesti koje vam menjaju karakter
Psihosomatski poremećaj predstavlja poremećaj rada nekog organa pod dejstvom psihičkih činilaca. Ukoliko je taj poremećaj intenzivan i dugotrajan, može doći do oštećenja samog organa. Stručnjaci za psihosomatske poremećaje tvrde da ništa toliko ne menja karakteristike čovekove ličnosti koliko hronične bolesti. Kako pojedine boljke utiču na karakter i kako na to treba reagovati?
Od bolesti bubrega do nervoze samo je jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << korak
Bolesti bubrega izazivaju opštu intoksifikaciju organizma. To povlači za sobom neraspoloženje, pad koncentracije i umor. Takve osobe obično traže da ih ostavite na miru. Bubrežni bolesnici teško mogu da se usredsrede na posao i nateraju sebe da rade. Javljaju se nagle promene raspoloženja, a ponekad se dešava da iznenada briznu u plač.
Pogoršanje bubrežnih bolesti ili hronični pijelonefritis stvara jednu veliku nelagodnost o kojoj je pacijentu neprijatno da govori: često mora da ide u toalet. To doprinosi opštoj nervozi, a ponekad se bolesnik plaši da izađe iz kuće na duže vreme jer se plaši da neće imati gde da ode u WC.
Porodica mora da ima razumevanja za takve osobe. Svaku šalu i zadirkivanje treba izbegavati. U protivnom kod pacijenta može da se javi takozvana nervoza bešike, to jest potreba da se ide u WC čim se nađe u nekoj stresnoj situaciji, ma kako beznačajnoj.
Srčani bolesnici ne podnose usamljenost
Ishemijska bolest srca, povišen pritisak i astma izazivaju veliku zabrinutost i zebnju kod pacijenata, ali i iznenadne napade besa, koji se često završavaju suzama ili klonulošću. Za to postoji naučno objašnjenje: sve te tegobe su povezane s hipoksijom (nedostatkom kiseonika) u krvnim sudovima i tkivima mozga, a upravo to izaziva agresiju s promenama raspoloženja.
Takvi ljudi postaju uvredljivi, teško praštaju tuđe greške i postavljaju visoke kriterijume svima oko sebe. Na život gledaju s više pesimizma i to ne samo kada je u pitanju njihova bolest. U trenucima pogoršanja stanja, srčani bolesnici i astmatičari žive u iščekivanju nekakve katastrofe i uvlače u to svoje mračno raspoloženje svoje bližnje.
Osobe koje su preležale infarkt plaše se da ostanu same, a često ih muči strah da će umreti u snu. Pošto su preživeli to strašno iskustvo i pošto su svesni da su bili na korak do onog najstrašnijeg, odjednom postaju grozničavo aktivni, istovremeno počinju masu poslova, plaše se da ih neće završiti i kao da im se žuri da žive. Ali čak i kad se odlično osećaju, progoni ih pritajeni strah od iznenadne smrti. Zato se oni često plaše da voze kola ili vode ljubav. Pri tom lekari ističu da muškarci mnogo teže od žena podnose takvo stanje.
Osobe koje pate od hroničnih kožnih bolesti kao što su psorijaza ili dermatitis neretko zapadaju u depresiju i postaju izuzetno stidljivi. Ne žele da izlaze među ljude i veoma su osetljivi na svoj fizički izgled. Postaju nepoverljivi i zlopamtila: svaku neopreznu izjavu ili pogled doživljavaju kao uvredu.
Bolest Želuca jednako depresija
Ukoliko osoba ima probleme sa želucem ili sa varenjem, često je sumnjičava i uvredljiva. Uzbuđuje se zbog sitnica i sve vreme osluškuje svoj organizam. Takvi ljudi su uvek neraspoloženi, a mnogi među njima pate od depresije. Oni se ne plaše smrti, ali se plaše bola. Veoma ih pogađa ako njihove tegobe ne shvatate ozbiljno.
Psiholozi kažu da je teško živeti s hroničnim bolesnikom. Život porodice se ponekad menja iz korena. Bitno je da imate razumevanja i ne vređate se za svaku sitnicu. Ali ne smete da idete ni u drugu krajnost i da udovoljavate svakojakim hirovima.
CDC/JS
Očistite AutoComplete
Moj problem je sledeći. Na Internetu sam popunila polja sa korisničkim imenom i lozinkom kako bih proverila vreme kod provajdera. Međutim, sada mi se ova polja automatski popunjavaju kada odem na tu stranicu, a to ne želim jer računar ne koristim samo ja. Da li postoji mogućnost da obrišem ove podatke kako se više to ne bi događalo.
Ana
Mogućnost pamćenja korisničkih imena i lozinki, veb adresa, kao i drugih oblika podataka koje često koristite unutar Internet pretraživača je uobičajeno korisna opcija ove aplikacije. Naravno, aplikacija sama po sebi uvek nudi pitanje da li želite da podaci budu sačuvani ili ne. Vrlo je verovatno da ste štiklirali polje da vas za ovu akciju pretraživač ništa ne pita i kao podrazumevanu vrednost memoriše ove parametre. Kako niste naveli o kom pretraživaču je reč, daćemo objašnjenje za dva popularna pretraživača: Internet Explorer i Firefox. Oba pretraživača imaju ugrađene opcije za brisanje i upravljanje ovim podacima i izuzetno ih je jednostavno koristiti.
Internet Explorer
Unutar Microsoft Internet pretraživača kliknite na meni Tools i odaberite opciju Internet Options. U prozoru koji će se otvoriti odaberite Content i kliknite na AutoComplete. Pritiskom na dugme Clear Forms ili Clear Passwords izbrisaćete sve sačuvane podatke, a odabirom ostalih opcija možete da odredite na koji način će Internet Explorer u daljem radu upravljati pomenutim podacima.
Mozilla Firefox
Ovaj pretraživač predefinisano ima nešto kompleksniji, ali s druge strane kvalitetniji način upravljanja sačuvanim podacima. Unutar Internet pretraživača Firefox kliknite na meni Tools i odaberite Options. Zatim odaberite Privacy, pa pogledajte i izaberite podatke koji su sačuvani i izbrišite one koje ne želite - posećene stranice koje je Firefox zapamtio, sačuvane obrasce, korisnička imena i lozinke zajedno sa ostalim podacima.
Pitanja možete slati na tehnika@blic.co.yu
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
