Izvor: Vesti-online.com, 17.Mar.2011, 11:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bogdanović: Ko su inspiratori pogroma?

Poražavajuće je to što, ni nakon sedam godina, nisu otkriveni organizatori martovskog pogroma i ocenio da je, kako bi se sprečilo novo nasilje, koje je moguće, potreban dijalog Beograda i Prištine, smatra ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović.

"Činjenica koja je i poražavajuća i zabrinjavajuća je ta da ni posle sedam godina nisu otkriveni inspiratori i organizatori martovskog pogroma. Kažnjeni su samo pojedinci koji su učestovali u nasilju i to po pravilu za >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << manje prekršaje", rekao je Bogdanović za agenciju Beta i upozorio da i danas postoji opasnost od nasilja u južnoj srpskoj pokrajini.

"I danas postoji opasnost od izbijanja nasilja na Kosovu i Metohiji. Ta mogućnost pre svega leži u ambiciji Prištine da po svaku cenu izmeni realnost na terenu i integriše sever pokrajine", kazao je Bogdanović.

Šef vladine Kancelarije za saradnju s medijima Milivoje Mihajlović izjavio je da se sedam godina posle pogroma na Kosmetu ništa nije bitnije promenilo, da ono što je porušeno nije potpuno popravljeno i da je 17. mart 2004. velika, crna mrlja na savesti međunarodne zajednice koja je upravljala tada, kao što upravlja i sada, Kosovom i Metohijom kao protektoratom.

Neke crkve su popravljene, a srušeni su pojedini monumentalni spomenici srpske kulture na Kosovu i Metohiji i nije nestao strah kod srpskog življa od te erupcije albanskog ekstremizma, koje je bilo usmereno ka etničkom čišćenju, rekao je Mihajlović za RTS.

Mnogi su ostali bez domova i više od 4.500 ljudi je proterano iz svojih kuća, rekao je Mihajlović, podsetivši da su neke kuće obnovljene i da je 270 osoba uhapšeno i optuženo za učešće u tim masovnim demonstracijama i nasilju.

Većina njih je osuđena na novčane kazne i to su uglavnom bila deca srednjoškolskog uzrasta ili studenti, tako da je ta istraga daleko od inspiratora i organizatora, a i Kfor i UNMIK su tada procenili da je reč o veoma dobro organizovanom nasilju u gotovo svim gradovima na Kosmetu, rekao je Mihajlović.

On je istakao da je taj 17. mart bio konačni udarac životu Srba u gradovima.

Prema njegovim rečima, Beograd zato upozorava da nasilini potezi prema severu od strane prištinskih institucija i albanskih ekstremista ne bi destabilizivali samo Kosmet već i čitav region. "Da se stradanja i zločini ne bi ponovili moramo da se okrenemo budućnosti i dijalogu koji će nas dovesti do istorijskog kompromisa Srba i Albananaca", rekao je ministar.

Bogdanović je ocenio da je "dijalog koji je počeo jedini pravi put da se postepeno kroz argumentovane razgovore reše sva sporna pitanja i iza sebe ostave vekovni sukob, nesporazumi i razmirice koje su postojale između dva naroda".

On je istakao da Srbija i dalje insistira i traži od Euleksa i svih međunarodnih faktora da se pronađu glavni organizatori martovskog nasilja, kao i ubice 14 Srba žetelaca u Starom Grackom, dece u Goraždevcu, porodice Stolić iz Obilića, zločina u Livadicama i niz drugih.

Ministar je poručio da se na današnji dan mora odati počast nevinim žrtvama organizovanog nasilja, koje je u novijoj istoriji jedno od najvećih stradanja srpskog naroda u Pokrajini.

Posle nasilja na Kosovu 17. marta 2004. godine iz Kosovskog pomoravlja proterano je oko 30.000 Srba, a do danas nije pronađen nijedan počinilac ubistava, pljački i prebijanja Srba koji su se tada dogodili, izjavio je načelnik

Kosovsko-pomoravskog okruga Dragan Nikolić.

Nikolić je rekao da se uslovi za život Srba u opštinama Gnjilane, Kosovska Kamenica, Vitina i Novo Brdo nisu promenili od 1999. godine, pa ni 2004. godine.

Istakao je da se iseljavanje svake godine nastavlja zbog kombinacije ekonomskih i bezbednosnih razloga, nedostatka perspektive, a prividne slobode kretanja ima, ali uz strah koji je "lična kategorija".

"Iseljavanje traje a povratka nema. Bezbednosna situacija ne zavisi od Srba i mi smo toga svesni, ljudi putuju a koliko je ko uplašen to svako zna za sebe. Od 2004. godine do danas nije se ponovilo takvo masovno nasilje nad Srbima, ali je bilo pojedinačnih oblika nasilja, kamenovanja, zastrašivanja, bacanja bombi na srpske kuće, zločina za koje počinioci nikada nisu nađeni", kazao je Nikolić.

Bogdanović je podsetio da je talas martovskog nasilja pokrenuo niz političkih događaja i opservaciju dela međunarodne zajednice da je nerešen status bio jedan od ključnih pokretača nemira što je kasnije bilo korišćeno kao alibi za nelegalno proglašenje nezavisnosti Kosmeta.

Prema njegovim rečima, međunarodna zajednica na Kosmetu snosi odgovornost što organizatori i inspiratori martovskog nasilja nisu srpečeni, otkriveni i kažnjen i dodao da takvim nečinjenjem izgleda kao da šalju poruku albanskim ekstremistima da će svaki zločin nad Srbima proći nekažnjeno.

Danas se navršava sedam godina od izbijanja najvećih etnički motivisanih sukoba na Kosmetu od dolaska međunarodnih snaga, u kojima je poginulo 19 civila (11 Albanaca i osam Srba), više od 900 osoba je povređeno. Uništeno je 800 kuća i 35 crkva i manastira, a više hiljada ljudi je napustilo svoje domove.

Dvodnevni sukobi izbili su nakon što je UNMIK policija pronašla tela dvojice albanskih dečaka u reci Ibar kod sela Čabra, na severu Kosmeta.

Masovne demonstracije kosovskih Albanaca, koji su za nesreću dečaka optužili Srbe, tokom dana su se proširile na druge delove Kosmeta. Istraga Unmik policije je kasnije utvrdila da su albanske optužbe za smrt dečeka bile lažne.

Nastavak na Vesti-online.com...