Izvor: Blic, 14.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bog me je stvorio da se borim protiv bolesti
Bog me je stvorio da se borim protiv bolesti
Verske zajednice, nevladine organizacije i mediji širom Evrope burno su reagovali na odluku Britanske komisije za reprodukciju da dozvoli istraživačima Univerziteta u Njukaslu, na čelu sa našim naučnikom dr Miodragom Stojkovićem, da klonira ljudske embrione. Dr Stojković kaže za 'Blic' da te reakcije ne iznenađuju, jer je slično bilo i kada je pre godinu dana zatražio od komisije dozvolu za svoje eksperimente.
'Sada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je intenzitet reakcija otprilike isti, samo imam utisak da je podrška našem radu veća, jer je na našoj strani i svetska naučna zajednica', kaže Miodrag Stojković.
U komentaru zvaničnog glasila Svete stolice 'Oservatore Romano' kaže se da su Stojkovićevi eksperimenti 'pokušaj da se dovede u pitanje božanski proces stvaranja čoveka'. Radio Vatikan je emitovao intervju sa monsinjorom Ignasijom Karaskom de Paulom, članom savetodavnog tela u Vatikanu, koji je kritikovao 'nedostatak jasnog opravdanja' izdavanja dozvole za kloniranje čoveka. 'Sve se opravdava tim čarobnim rečima: terapeutska svrha', rekao je on.
'Nemam osećaj da se mešam u Božja posla', kaže za 'Blic' Stojković. 'Zamislite situaciju da se rodi bolesna beba koja bi bez pomoći lekara umrla. Da li bi lekarska intervencija bila mešanje u Božja posla? Bog je stvorio bolesti, ali je stvorio i kreativne ljude koji žele da pomognu bolesnima.'
Zanimljivo je da je reakcija dostojanstvenika Srpske pravoslavne crkve mnogo blaža od one koja je stigla iz Vatikana.
'Crkva se ne bavi zabranama, ne ulazi u osudu i nema ništa protiv stvaralaštva. Na prvim stranicama Biblije imamo blagoslov Božji čoveku da ovlada zemljom. Znači, da posluje, stvara i, što je osnovno, da uvažava poredak prirode. Da preobražava i sebe i stvar, ali da nikada ne zaboravi da je on stvoren po liku Božjem i prizvan da bude dete Božje. Nauka ima svoje procese i pravila, naučnu slobodu i slobodu istraživača. Ne pretendujemo da sve znamo, ali neophodno je da se svugde sačuva čovek, čovek koji ima slobodu. Dobro, ako nije učinjeno na dobar način, nije dobro', kaže za 'Blic' otac Ljubivoje Stojanović, profesor Bogoslovskog fakulteta.
Dr Miodrag Stojković kaže da razume strah koji ljudi osete kada se pomene kloniranje ljudi.
'Sećam se italijanskog lekara koji je najavljivao da će se prva klonirana beba roditi baš u Beogradu. Ljudi su osetljivi i na samu reč kloniranje. Ali mora se razumeti da postoji velika razlika između takozvanog reproduktivnog kloniranja, čiji je cilj da se dobije živa jedinka i koje zagovaraju neki pseudonaučnici, i terapeutskog kloniranja, a to je ovo što mi radimo, gde je cilj da se dobiju samo grupe matičnih ćelija koje će se dalje koristiti za lečenje. U Velikoj Britaniji je terapeutsko kloniranje dozvoljeno zakonom, a reproduktivno je zabranjeno. Ne postoji nikakvo medicinsko opravdanje za reproduktivno kloniranje,' objašnjava ovaj stručnjak.
I otac Ljubivoje je izričito protiv reproduktivnog kloniranja i kaže da je tu posredi 'neisceljeno samoljublje kroz koje se obezličuje čovek tako što prestaje biti slobodna i neponovljiva ličnost'.
'Kloniranje je ontološko pitanje koje treba da se rešava dijalogom. Ima li ta kopija čoveka slobodu? Jer mu je već na početku oduzeta sloboda onim čija je kopija. Dosta napadamo jedni druge, iznose se osude. Treba da iniciramo dijalog, da se borimo za čoveka. Ne protiv stvaralaštva,' ističe otac Ljubivoje.
Miodrag Stojković odbacuje svaku mogućnost da bi njegova istraživanja mogla dovesti do rađanja celovite jedinke čiji bi se organi uzimali radi transplantacije, što je najčešće strahovanje laika.
'To je horor iz holivudskih filmova. To je glupost i nadam se da do toga nikada neće doći', izričit je Stojković.
Miodrag Stojković kaže da mu nikada niko iz njegove okoline, niko od njegovih prijatelja ili članova porodice nije zamerio što se bavi ovim poslom.
'Ne znam kako je kod nas, ali ovde u Velikoj Britaniji većina ljudi nas podržava. Ovde su ljudima pre 20 godina počeli da objašnjavaju prednosti i mane terapeutskog kloniranja.'
Zahtev Univerziteta u Njukaslu bio je prva prijava ove vrste i ovo je prva ovakva dozvola nakon što je pre tri godine dopuštena proizvodnja matičnih ćelija u medicinske svrhe. Z. B. Nikolić Ž. Jeftić
