Izvor: Blic, 12.Apr.2013, 17:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bliznakinja ubijene Jovane: Slutila sam smrt moje sestre
Sanjala sam loš san. Ustala sam i razgovarala sa svekrvom. Nadala sam se da će loš san doneti nešto dobro. Onda se probudila i moja ćerka Milica, koja je tačno sto dana mlađa od Jovaninog Davida. Kako je ustala, počela je da doziva brata. Osetila sam neki nemir, uznemirenost. Bliznakinje Bojana Marinković Milutinović i Jovana Despotović
Celo selo bilo na krštenju malog Davida
Ubica Ljubiša Bogdanović je u novembru prošle godine bio na krštenju malog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Davida Despotovića, koga je u utorak hladnokrvno ubio ispalivši mu metak u glavu. Ubica je s porodicom Despotović, kao i sa ostalim žrtvama, bio u vrlo bliskim rodbinskim odnosima. Na Davidovom krštenju su bili svi, a prema rečima zajedničkog komšije, Ljubiša se veselio s čitavom porodicom kao da krsti sina.
Onda je Bojana Marinković-Milutinović, bliznakinja Jovane Despotović koja je ubijena sa sinom Davidom u naručju, na TV-u čula za tragediju u Velikoj Ivanči.
- Kada su rekli da su ubijeni mlada žena sa dvogodišnjom bebom i njen muž, pomislila sam na moju Jovanu. Zvala sam je telefonom, ali se nije javljala. Počela sam da slutim zlo. Onda sam pozvala drugaricu Jasminu koja živi u Ivanči. Ona je pre tri godine upoznala Jovanu i Gorana. Rekla sam joj da se možda nešto loše desilo Jovani, da na televiziji pričaju o ubistvima. Jasmina je samo ponavljala da to nije Jovana, sigurno nije Jovana. Onda su saopštili imena...
Obamrla od šoka i bola, Bojana šapatom nastavlja:
- Dokle više taj deveti! Majka nam je umrla 9. maja pre tri godine, deda pre šest godina. Pitam se šta je sledeće, dokle više samo zlo. Čujem, svi pričaju kako je Ljubiša bio dobar domaćin, normalan čovek. Jeste pomagao Jovani, znam i on i njegov sin Branko, ali normalan, to sigurno nije. Normalan čovek ne može ovo da uradi - kaže Bojana.
Bojana i Jovana bile su veoma vezane. Odrasle su s majkom i očuhom, koji imaju još dve ćerke, Zoricu i Suzanu. Očuh je Bojanu i Jovanu voleo kao svoje ćerke, prihvatio ih je kad su imale godinu dana, spremao ih za udaju, pomagao im, ostao pored njih i kad im je majka umrla. Izgubile su majku mesec dana pre punoletstva. Osamnaesti rođendan nisu proslavile. Ni Jovana i Goran nisu pravili svadbu jer je njemu tada umro otac. Jedino slavlje bilo im je krštenje malog Davida, na njegov prvi rođendan, 4. novembra prošle godine.
Ubica Ljubiša Bogdanović bio je domaćin na slavlju.
Mali David bio je jedina beba u selu i svi su ga obožavali.
- Svi smo se igrali s njim i voleli ga. U novembru je proslavio prvi rođendan. Ne mogu da verujem da ga je Ljubiša ubio - priča potreseno Stanica Kostadinović.
Kuća bez živih ukućana
Kuća Despotovića juče. Nijedan lelek, samo muk, težak, pretežak za sve. Za celo selo. Njih najviše oplakuju. Polako ka dvorištu pristižu automobili s rodbinom. Svi ćute, pognute glave, suze se slivaju niz obraze. Jedan mladić stoji na prilazu. Ne žele novinare unutra.
- Molimo vas, shvatite, tragedija je velika. Izvinite, ne ljutite se, ali nemojte da prilazite. Razumite nas u najtežem trenutku - kaže mladić. U dvorištu familija sa svih stana, Mikajlov brat, Milenina rodbina, sestre i zetovi Jovanini. Došle su i Goranova majka, sestra. Snaha Svetlana, koja živi u Mladenovcu, kaže da je Mikajlo radio u „Petru Drapšinu“, pa na Kosmaju u kamenolomu.
- Čekao je mučenik penziju, a šta je dočekao. Eto, on i Sreta imaju još dve sestre, jedna je u Stojniku, druga u Ivanči. Muka, dete, šta da kažem. Džabe sva pomoć i saučešća kad njih više nema - kaže Svetlana.
Najčitanije SADA:
