Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Jan.2010, 21:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bler: Sadam nije bio najveća pretnja

LONDON - Bivši britanski premijer Toni Bler izjavio je danas da "ne žali" što je učestvovao u padu režima Sadama Huseina 2003. godine.

"Osećam odgovornost - to da, ali ne žalim uopšte što sam srušio Sadama Huseina", rekao je Bler britanskoj komisiji pokrenutoj s ciljem da se sagleda uloga Londona u iračkom ratu, i dodao da je za njega Husein bio "čudovište".

Sporna odluka motivisana strahom

Bler je priznao da Sadam Husein nije bio najveća pretnja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << posle terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001, ali se posle tog napada znatno promenila njegova procena rizika da teroristi dođu do oružja za masovno uništenje.

Bler je komisiji rekao da je njegova sporna odluka da podrži američku invaziju na Irak 2003. godine bila motivisana strahom od novog, još smrtonosnijeg, terorističkog napada.

"On (Sadam Husein) objektivno nije uradio više, naše opažanje rizika se promenilo", rekao je Bler.

"Da su ti ljudi inspirisani religioznim fanatizmom mogli da ubiju 30.000, oni bi to uradili. Od tog trentuka Iran, Libija, Severna Koreja, Irak... sve je to moralo da se okonča", dodao je Bler.

On je rekao da je pre svega razmatrao da pošalje "apsolutno snažnu, jasnu i nepopustljivu poruku" da posle 11. septembra 2001. režimi koji razvijaju oružje za masovno uništenje moraju to da prestanu.

Bler, koji je izgledao napet, čvrsto držeći dokumenta, seo je pred Istražnu komisiju o Iraku, kojoj je vlada dala mandat da detaljno ispita događaje od 2001. do invazije na Irak, a koji su doprineli odluci Londona da su uključi u tu operaciju.

Očekuje se da će Bler biti upitan o optužbama da je njegova vlada toliko bila odlučna u nameri da svrgne tadašnju autoritarnu iračku vlast da je preuveličavala obaveštajne izveštaje o navodnom iračkom oružju za masovno uništavanje.

Takođe će biti pitan kada je tačno ponudio tadašnjem predsedniku SAD Džordž Bušu podršku za invaziju. Neki od učesnika tih događaja navode da je Bler obećao podršku još aprila 2002, više od godinu dana pre nego što je britanski parlament odobrio vojnu intervenciju.

Sporazum Buš - Bler "potpisan u krvi"

Bivši britanski ambasador u Vašingtonu Kristofer Mejer rekao je da veruje da je sporazum Buša i Blera "potpisan u krvi" na imanju američkog predsednika aprila 2002. godine.

Bler je rekao da jedina stvar na koju se obavezao u tom susretu bila da će sarađivati oko pitanja iračkog lidera Sadama Huseina. Prema njegovim rečima, drugi svetski lideri nisu na isti način razmišljali o Iraku.

"Iako se mentalni sklop Amerikanaca dramatično promenio (posle 11. septembra) - i iskreno, moj - kada sam razgovarao s ostalim liderima, posebnu u Evropi, nisam imao isti utisak", rekao je Bler.

Predsedavajući komisiji Džon Čilkot rekao je da pitanja nastoje da otkriju kako je i zašto došlo do intervencije, ali je upozorio da će biti razočarani oni koji se nadaju da će Bler biti u problemima.

"Istraga nije suđenje", rekao je Čilkot.

Među okupljenima u konferencijskom centru u Londonu gde je ispitivan Bler bili su i članovi porodica nestalih i poginulih vojnika i civila u Iraku.

Ispred su sakupljani potpisi za peticiju kojom se traži da se Bleru sudi kao ratnom zločincu.

Prilikom Blerovog dolaska, oko 150 ljudi okruženih policijskim snagama, protestovalo je uzvikujući "Uhapsite Tonija" i "Bler slagao - hiljade poginule".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...