Izvor: RTS, 12.Apr.2009, 22:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blaga kaznena politika u Srbiji
Gotovo dve trećine osuđenih za trgovinu drogom u Srbiji dobilo je zatvorske kazne manje od propisanog minimuma. Niže kazne dobijaju i optuženi za teška ubistva, kao oni koji su primili mito.
Nižu kaznu dobilo je više od 75 odsto optuženih za teška ubistva, kao i dve trećine onih koji su primili mito.
Gostujući u Dnevniku RTS-a, predsednica Društva sudija Dragana Boljević rekla je da nije jasno ko je bio izvor podataka o blagoj kaznenoj politici ali da zaključci >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u principu nisu tačni.
"Priča sada o kaznenoj politici, meni se čini da to ima drugu svrhu a to je da se dobiju odrešene ruke da se radi šta se hoće u pravosuđu, bez obzira na to da li su ta rešenja dobra ili ne," rekla je Dragana Boljević.
Ona je dodala da za trgovinu drogom ne možete da date novčanu ili blagu kaznu, već u slučajevima kad su dosuđene novčane ili uslovne kazne radi se o posedovanju a ne o prodaji droge u malim količinama poput džointa ili tablete ekstazija.
U ministarstvu najavljuju da bi usvajanjem novog Krivičnog zakonika, novog Zakona o krivičnom postupku i Zakona o borbi protiv organizovanog kriminala, kaznena politka mogla da bude oštrija a sudski postupak kraći.
Višestruki napasnik, Igor Milošević osuđen je 1992. godine za četiri silovanja na šest godina zatvora. Maksimalna kazna za to delo je 15 godina. Po izlasku iz zatvora zločin je ponovio a mete su mu bile prodavačice beogradskih butika.
Sud u Čajetini, na godinu dana osudio je Petra Šišovića, vozača koji je usmrtio glumca Milenka Zablaćanskog. Za takvo delo predviđena je kazna do osam godina zatvora.
Primer blage kaznene politike je i osmomesečna kazna za Aleksandra Mijalkovića, osuđenog za seksualno zlostavljanje dve devojčice. U tom slučaju jagodinski sud mogao je da dosudi i do tri godine zatvora.
U Viktimološkom društvu smatraju da takva sudska praksa utiče na mali broj prijavljenih slučajeva nasilja u porodici i silovanja.
"Za žrtve, to je prosto jedna jako loša poruka, jer one kada razmišljaju da li nekoga da prijave ili ne, odustaju od toga jer ne očekuju da će nešto dobiti od tog prijavljivanja. S druge strane izvršioci prosto negde bivaju ohrabreni", smatra presednica Viktimološkog društva Srbije.
Najveći broj kazni ispod zakonskog minimuma
U slučajevima trgovine drogom najveći broj kazni ispod zakonskog minimuma dosuđen kod težih oblika trgovine narkoticima, čak 87 odsto, dok je kod lakših oblika trgovine nižu kaznu dobila polovina optuženih.
Poslednje dve decenije niže kazne dosuđuju se i za teška ubistva pa je čak 76,5 odsto optuženih dobilo kaznu ispod zakonskog minimuma.
Za silovanje niže kazne dobilo je gotovo 100 odsto optuženih a za primanje mita čak 67 odsto.
Tokom prošle godine 78 odsto optuženih osuđeno je na uslovnu kaznu. Kao jednu od olakšavajućih okolnosti, čak i u slučajevima zlostavljanja sudije uzimaju to što prestupnik ima porodicu koju izdržava.
Nacrt novog krivičnog zakonika predviđa oštrije kazne dok bi novi zakon o krivičnom postupku mogao da ubrza sudski postupak a sudije će, kažu u Ministarstvu pravde ubuduće kontrolisati i sankcionisati ukoliko je potrebno i Visoki savet sudstva.
"Prvi put postoje institucije koje mogu da sprovode jasan disciplinski postupak i kontrolu rada sudija koje dolaze iz samog sudstva, jer će postupak voditi disciplinski tužilac koji je i sam sudija", rekao je pomoćnik ministra pravde Slobodan Homen.
Homen je naglasio da će taj postupak biti potpuno izdvojen od vlasti i politike. U Ministarstvu pravde najavljuju da bi novim zakonom o krivičnom postupku, kazne mogle da budu pooštrene, međutim sudije će i dalje imati diskreciono pravo pri donošenju presuda.
