Izvor: Blic, 02.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitka za Srbiju poverena ljudima od poverenja
Bitka za Srbiju poverena ljudima od poverenja
U trenutku kada je u pregovorima o statusu Kosova i nastavku pregovora sa EU potrebna jaka diplomatska inicijativa, Srbija se oslanja na savetnike predsednika i premijera, koji često putuju u svetske centre moći i pregovaraju o najvažnijim državnim pitanjima. Jedan od razloga je i to što su već četiri meseca ambasadorske pozicije u značajnim evropskim centrima, kao što su London, Rim i Moskva, još uvek upražnjene.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Ove ambasadorske pozicije, kao i u još desetak evropskih i svetskih prestonica, upražnjene su od razdruživanja sa Crnom Gorom, a sve zbog nemogućnosti premijera Vojislava Koštunice i predsednika Borisa Tadića da se usaglase o tome koji će kadrovi predstavljati Srbiju u svetu. Za to vreme, diplomatsku borbu za srpske interese uz predsednika, premijera i ministra spoljnih poslova vode Tadićevi i Koštuničini savetnici: Leon Kojen, Vuk Jeremić, Slobodan Samardžić i Vladeta Janković.
Pravna praznina i nepostojanje zakona kojim bi bila ustanovljena procedura imenovanja ambasadora, kao i predstojeći parlamentarni izbori ukazuju na mogućnost da Srbija, osim ambasadora u Belgiji, Slovačkoj, Kanadi i Rusiji, koji će na dužnost stupiti krajem ove ili početkom naredne godine, gotovo godinu dana ostane bez prvih ljudi u ambasadama širom Evrope. Nešto je bolja situacija kada su u pitanju značajne međunarodne organizacije. U UN nas predstavlja Pavle Jevremović, pri EU Roksanda Ninčić, pri Savetu Evrope Slađana Prica, a pri OEBS-u u Beču Miroslava Beham. U Parizu je Predrag Simić, u Beču Dragan Velikić, a u Berlinu Ognjen Pribićević.
Ivo Visković, nekadašnji ambasadore naše zemlje u Sloveniji i predsednik Foruma za međunarodne odnose, smatra da bi srpska diplomatija mnogo bolje funkcionisala kada bi Srbija popunila upražnjena ambasadorska mesta. Kako ističe, novi ustav Srbije koji se detaljnije bavi ovim pitanjem, kao i zakon o spoljnim poslovima zemlje koji je u pripremi, biće prilika da se način imenovanja ambasadora formalnopravno reši u najskorije vreme.
- Pravna praznina omogućila je da Srbija u najnepovoljnije vreme ostane bez ambasadora u vodećim svetskim centrima - kaže Visković i ističe da novi ustav predlaže da predsednik republike imenuje ambasadore na predlog Vlade Srbije, dok će zakon tek regulisati kakvu i koliku ulogu u kadriranju treba da ima ministar spoljnih poslova.
Visković tvrdi da Srbija nije na gubitku što trenutno u desetak zemalja ambasadore zamenjuju otpravnici poslova, ali da to ne može biti rešenje na duži period. - Situacija u kojoj se nalazi naša zemlja, međutim, nametnula je da u određene zemlje putuju savetnici predsednika ili premijera, ljudi od najvećeg ličnog poverenja čelnika Srbije, koji u njihovo ime prenose poruke od ličnog značaja i vode ozbiljne razgovore na visokom nivou. Takav način diplomatskih odnosa nije neobičan, a izaslanici koje šalju predsednik ili premijer Srbije uživaju puno poverenje - kaže Visković.
On smatra da se na taj način rešavaju najdelikatnije stvari, a broj takvih i sličnih poseta ne bi bio smanjen ni da u tim državama postoje imenovani ambasadori Srbije.
S njim se slaže stručnjak za međunarodnu saradnju Milan Pajević koji ističe da diplomatska aktivnost koja se vodi preko savetnika predsednika i premijera može da koristi zemlji u znatnoj meri, ali naglašava da to 'ipak ne može da zameni svakodnevni, ozbiljni rad diplomatskih predstavništava'.
Aleksandra Joksimović, nekadašnja zamenica ministra spoljnih poslova, problem vidi u tome što u zemlji ne postoji politički konsenzus koga poslati u ključne zemlje.
- Jedna od prepreka na tom putu jesu i budući izbori u Srbiji, pa niko ne želi da spekuliše o potencijalnim ambasadorima kada još uvek nije poznat sastav nove vlade - kaže Joksimovićeva za naš list. Ona ističe da je neophodno da ambasadori na ključnim mestima budu ljudi koji osluškuju stavove, ali i koji mogu da utiču na određene odluke zemlje domaćina. Joksimovićeva podseća da odugovlačenjem Srbija na određen način zemljama domaćinima govori o našim prioritetima u odnosu na tu zemlju i umanjuje naš ugled u svetu.
Ivana Cvetković
