Izvor: RTS, 22.Maj.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bilt pristao da razgovara sa Karadžićevom odbranom
Šef švedske diplomatije Karl Bilt pristao na razgovor sa odbranom Radovana Karadžića o događajima pre njegovog povlačenja sa položaja predsednika Republike Srpske u leto 1996. godine. Zahtev za obustavu procesa, odbrana će podneti u ponedeljak.
Ministar inostranih poslova Švedske Karl Bilt pristao je da razgovara sa odbranom Radovana Karadžića o događajima pre Karadžićevog povlačenja sa položaja predsednika Republike Srpske u leto 1996. godine.
Pristajući >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na razgovor, Bilt, koji je u to vreme bio visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH, poručio je Karadžićevom pravnom savetniku da nije siguran u njegovu svrsishodnost, piše u objavljenom podnesku odbrane.
Karadžić, koji je optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti nad muslimanima i Hrvatima tokom bosanskog rata, tvrdi da mu je, u zamenu za povlačenje iz javnog života, tadašnji američki izaslanik Ričard Holbruk garantovao imunitet od Tribunala.
Teza Karadžićeve odbrane je da je Bilt u leto 1996. godine bio u svakodnevnom kontaktu sa Holbrukom, pa su "zajednički bili odgovorni da isposluju ostavku Karadžića" uoči prvih izbora posle potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.
U pismu ambasadora Švedske u Holandiji, upućenom Karadžićevom pravnom savetniku Piteru Robinsonu, navodi se, međutim, da Bilt smatra da "Holbruk nije imao ovlašćenja da određuje kakve bi odluke sud mogao doneti, niti da odobri amnestiju".
Bilt, kako je odbrani preneo ambasador Švedske, "ne misli da tome može mnogo šta da doda", ali je spreman da razgovara sa Karadžićevim savetnikom.
Sudsko veće je, međutim, u odluci o ranijem podnesku odbrane naznačilo da, čak i da sporazum sa Holbrukom postoji, navodni Karadžićev imunitet pred Tribunalom nema nikakvu važnost, pa bi samo mogao biti uzet u obzir pri eventualnom određivanju kazne.
Zahtev za obustavu procesa u ponedeljak
Karadžićeva odbrana će u ponedeljak, 25. maja podneti Tribunalu zahtev za obustavljanje postupka protiv Karadžića, zasnovan na tvrdnji o navodnom imunitetu.
Sporazum o Karadžićevom imunitetu postignut je, po odbrani, na sastanku tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića sa Holbrukom, 18. i 19. jula 1996. godine u Beogradu.
Karadžićev savetnik Robinson je od vlasti SAD zatražio dozvolu da o toj temi razgovara sa američkim zvaničnicima Dagom Lutijem i Džonom Filijem koji su prisustvovali sastanku Miloševića i
Holbruka u julu 1996. godine, kao predstavnici Združenog generalštaba Oružanih snaga SAD i Saveta za nacionalnu bezbednost.
Od vašingtonske administracije, Karadžić je dobio i više dokumenata o susretu Miloševića i Holbruka.
U ranije objavljenom podnesku, odbrana je tvrdila i da se u jednom od tih dokumenta, diplomatskoj depeši koju je u Vašington, 22. jula 1996. godine, uputio tadašnji ambasador SAD u BiH Džon Menzis, "potvrđuje" sporazum o Karadžićevom imunitetu.
Karadžić od Sudskog veća Tribunala traži i da naredi Tužilaštvu da razjasni tvrdnju da nema nikakav prepis razgovora koji je 1998. godine tadašnja glavna tužiteljka Luiz Arbur vodila sa američkim generalom Veslijem Klarkom, u to vreme komandantom NATO u Evropi.
Pozivajući se na navod iz knjige Florans Artman, bivše predstavnice glavne tužiteljke Karle Del Ponte, Karadžićeva odbrana tvrdi da je i general Klark u tom razgovoru posredno potvrdio da obećanje SAD štiti Karadžića od hapšenja.
Haško tužilaštvo je nekoliko puta saopštilo da nema nikakav dokument o tom razgovoru.
Bivši predsednik RS optužen je za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još 11 opština u BiH, za progon i druge zločine, uključujući i uzimanje međunarodnih talaca.
Uhapšen u Beogradu 21. jula prošle godine i u Hag prebačen devet dana kasnije, Karadžić je u prvom pojavljivanju pred Tribunalom, odbio da se izjasni o krivici, posle čega je sudija Bonomi u spis, u skladu sa pravilima, uveo da je optuženi izjavio da nije kriv.
