Izvor: Blic, 24.Okt.2009, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BiH tužila Hrvatsku, pa se predomislila
U izvornoj tužbi za genocid i agresiju koju je Frensis Bojl u ime BiH podneo protiv Srbije 27. jula 1993. Međunarodnim sudom pravde u Hagu za ista nedela teretila se i Hrvatska, tvrdi za „EuroBlic” član ekspertskog tima jugoistočne Evrope za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala Domagoj Margetić.
Mada se kasnije proces pretvorio samo u suđenje Srbiji, Margetić tvrdi da „nije sigurno” da je iz tužbe izbačena Hrvatska. I da jeste, smatra >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << on, izvorna tužba ostaje u spisima. „Prvi put se u jednom službenom dokumentu iznose tvrdnje o dogovorima Tuđmana i Miloševića o podeli BiH. Da je takva tužba BiH prihvaćena pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, Hrvatska bi se uz Srbiju našla na optuženičkoj klupi zbog genocida i agresije na BiH. U svakom slučaju, niko ne može poreći prisustvo HV u BiH, a najbolji dokaz za to je novac koji Hrvatska iz budžeta izdvaja za penzije pripadnicima nekadašnjeg HVO”, kaže Margetić.
Zbog čega je Hrvatska u startu oslobođena od pomenute tužbe, niko zvanično ne zna. Nezvanične informacije govore da su hrvatski lobisti uspeli da izdejstvuju takav rasplet događaja. To im je olakšala i zvanična bošnjačka politika u tom trenutku, kada nisu želeli da „igraju na dva fronta”. To je, gostujući na BHT 1, pre tri godine, potvrdio i bivši ratni komandant Armije BiH Sefer Halilović, koji je bio jedan od inicijatora tužbe protiv Srbije. Halilović je tada priznao da mu Alija Izetbegović nije dozvolio da istovremeno tuži i Hrvatsku „jer ne mogu dva zalogaja odjednom”. „I dalje sam lobirao, a nakon toga sam smenjen. Umesto mene došao je Rasim Delić i više nisam bio u prilici to da doradim”, izjavio je tada Halilović, a juče je bio nedostupan za komentar.
Mada su do sada bošnjački političari ulazak HV u BiH pravdali Splitskom deklaracijom Tuđmana i Izetbegovića iz 1995. kojom je navodno dozvoljen ulazak hrvatskih snaga u BiH, u cilju borbi protiv VRS, Domagoj Margetić tvrdi da je ta deklaracija nelegalna. On smatra da je Tuđman, iako je bio vrhovni komandant, morao da dobije podršku hrvatskog Sabora.
Stručnjak za međunarodno pravo Sakib Softić ranije je „EuroBlicu” rekao da se Međunarodnom sudu pravde u Hagu države ne može tužiti za agresiju, već samo za genocid, koga je teško dokazati. Podsećamo, to BiH nije uspela ni u slučaju tužbe protiv Srbije. Ali Margetić kaže da se tužba protiv agresije može pokrenuti pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, koji je zadužen za ocenu kršenja ratnog i humanitarnog prava, kao i pred pravosuđem Hrvatske.
Međutim, iz kabineta predsedavajućeg Predsedništva BiH Željka Komšića ni nakon jučerašnjeg insistiranja nismo dobili odgovor da li se razmišlja o pokretanju sudskog spora protiv Hrvatske. Dan pre, savetnik za ustavnopravna pitanja bošnjačkog člana Harisa Silajdžića Damir Arnaut rekao nam je da „ne zna na kom bi to sudu bilo i za koje delo, jer nijedna hrvatska komponenta nije počinila genocid u BiH”, a u kabinetu srpskog člana Nebojše Radmanovića su uvereni da inicijativa ne bi ni prošla, pa je nisu ni pokrenuli.
U međuvremenu, jedan od sedmorice uhapšenih pripadnika 7. gardijske brigade HV, poznatih kao „Pume” navodno je priznao ubistvo pet zarobljenih vojnika VRS za vreme akcije „Maestral 2”.
